Спорт

Слободан Шаренац, уторак, 06. сеп 2011

Штета

Штета. Бедак. Невероватно. Тако су, углавном, српски новинари прокоментарисали промашај Савановића у последњим секундама меча против Француске. Али, уз то су скоро сви додали: Главу горе, идемо даље! Нама новинарима је лакше. Најтежи посао има селектор Ивковић који треба да за кратко време пре свега психички оспособи овај тим за још тежи наставак који их очекује.

А и како другачије да се прокоментарише тај нерсећни пораз од триколора? Да ли су Французи били бољи од Србије? Нису. Да ли би било незаслужено да су наши добили тај меч? Наравно да не!  Дерби групе, баш онакакав какав смо и очекивали. Тврд и тежак меч. Напет и неизвестан, решен у продужетку. Лепа утакмица за гледање, али само ако нисте навијач Србије или Француске. Више од самог Савановићевог промашаја боле два слободна бацања која нису искористили Крстић и Рашић. Да је то погођено, сада би била другачија прича.

Овако у наставак такмичења Французи преносе четири бода, Србија два, док Немачка иде даље без бодова.

Србија јe имала проблема у групи из којих је изашла у правом моменту, тачно пред утакмицу са Немачком. Немогућност тренинга, те ручка у нормално време због играња прве три утакмице, у најмању руку, у чудном кошаркашком термину од 15 сати и 15 минута - допринела је несигурности нашег тима на мечевима против Летоније и Израела. Чим су "плави" имали прилику за нормалан тренинг и припрему утакмице, уследила је одлична партија против Немаца.

Добро у нашем тиму јесте то што смо готово у свакој новој утакмици имали нове јунаке. Прво су Италији отели бодове својим добрим партијама Кешељ, Тепић и Мачван, да би против Летоније на сцену ступили Крстић и Савановић, те су нас против неугодних Израелаца из понора извукли Кешељ и поново Савановић. Онда су у најважнијем дуелу против Немаца највећи терет изнели они најискуснији, у које имамо највише поверења- Теодосић, Савановић и Крстић.

Све ово говори да наши противници имају у скаутингу веома тежак задатак, јер Србија има шест играча са, у просеку,преко осам постигнутих поена!

Не треба заборавити ни остале наше играче који су својим мини-ролама дали сасвим довољан допринос игри нашег тима. Једино до сада Бобан Марјановић није уписао ни секунд на овом првенству.

Лоша ствар јесте што се и даље у игри Србије појављују они "црни минути", када пуно времена прође, а да плави не погоде кош.

То је све ствар концентрације и стања форме, што се да исправити.

А остало је и до среће. Није је било против Француза, али у оваквим ситуацијама зна то и да се врати. И вратиће се. Видећете.

У нашој групи Французи су показали да су физички доминантни, те да у неким ситуацијама чак боље играју без прве звезде Тонија Паркера. Омалени Француз је, по мени, у бољој форми од Дирка Новицког, који је видно уморан после више од 100 утакмица у НБА лиги ове сезоне. Са друге стране, Паркер је дошао у Литванију одморан, јер је његов Сан Антонио испао у првој рунди плеј-офа.То се и види. Паркер за сада са моје стране има високу оцену за до сада приказано. Ипак, и поред тога мислим да Француска поседује неколико одличних играча, пре свих Бориса Дијаоа, који доказује да - иако са годинама све дебљи, али и све зрелији и искуснији - тамнопути кошаркаши и те како имају добар мозак. Желабал је напокон погодио неколико одлучујућих шутева, али највећу оцену дао бих Николасу Батуму. Прво ме је одушевио како је скенирао наш састав када сам га замолио за интервју, уз наравно неизбежно питање- шта мисли о српском тиму. Да би баш на утакмици против нас показао скоро све што зна и може. Фасцинантно је било како је после ударца главом о паркет, те касније напукле аркаде и указане лекарске помоћи тражио од селектора Колеа да га брзо врати на терен, јер се меч ближи крају. Поседује огромну жељу за победом, иако је промашио два врло важна слободна бацања. То му отписујем на младост.

Новицки јесте машина за постизање кошева, али ипак не може све сам. Вуче "панцере" колико може, из све снаге, али помоћ од осталих саиграча није довољна, тако да су Немци на крају задовољни пласманом у други круг, где немају готово никакве шансе за пролаз даље. Опет се тачном показала тврдња неколицине немачких колега који су рекли да Американац Крис Кејмен не доноси добру карму доласком у национални тим. Из шале га зову "немачки овчар" и нису одушевљени његовим играма. Бенцинг и Шафарцик су одлични играчи пред којима је лепа будућност, али мислим да би до краја процветали једино уз неког стручњака калибра Душана Ивковића.

Италијани су прошли како су и заслужили. Ушли су на Шампионат на мала врата, а излазе на још мања. Главни кривци за небулозно проширење овог првенства на 24 тима учесника добили су што су и тражили, те завршавају такмичење већ у првом кругу. Барњани је био на нивоу, није одушевио, али морам истаћи Галинараија који је најкомплетнији играч у тиму. Белинели је био на нивоу вечитог трећег решења у нападу . Остали су играли као и у квалификацијама- бледо и лоше.

Израел и Летонија одиграли су своје епизодне и споредне улоге, покушавајући да по неписаном правили неком од фаворита "откину" планирану победу. У нашем случају били су врло близу, али су на крају морали да се задовоље личним обрачуном у којем су Израелци забележили и једини тријумф.

О будалаштини Фибе и начину жреба не треба трошити речи. Док се на нашој страни костура нашло чак седам тимова, који комотно могу без гриже савести бити пласирани на првих седам места, дотле су са друге стране у нову рунду прошле такве "кошаркашке велесиле" попут Финске и Грузије!!!

Руси, Грци и Словенци су фаворити из те групе, док ће Македонци вребати шансу из другог плана, али тешко да ће нешто учинити.

Смем да се кладим да ће сва четири тима која прођу даље из наше нове Е групе ићи у полуфинале!

Хрвати су једно од највећих разочарања. Гласине о лошој атмосфери, те да је на тренингу дошло и до туче саиграча, очигледно су биле тачне, те коцкастима предстоји још једно лизање нове љуте ране. Сада ће се актуеализовати незадовољство доброг дела јавности због узимања страног играча у редове националног тима.

Ипак, како рече једном један мој пријатељ- свако за свој сто и свако своје проблеме. Наши су Литванија, Шпанија и Турска. Треба их решавати редом, један по један. Видећемо.