Čitaj mi!

Dr Gnjatović: Izgleda da omikron ne izaziva težu kliničku sliku, vakcine u nekoj meri sigurno štite

Doktorka Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije kaže za RTS da se još uvek malo toga zna o omikronu - novom soju koronavirusa, ali da podaci ukazuju da ne izaziva težu kliničku sliku i da postojeće vakcine sigurno u nekoj meri štite od njega.

Doktorka Marija Gnjatović kaže da se ne zna mnogo toga o omikronu - novom soju koronavirusa, osim da se pojavio i da su izmene u proteinskoj strukturi dosta velike u poređenju sa prethodnim varijantama.

Poznato je omikron da ima više od 30 mutacija na S-proteinu, što izaziva brigu zbog vakcina koje su uglavnom bazirane na stvaranju antitela na taj protein.

"To naravno izaziva zabrinutost, ali još ne znamo kako sve to utiče na prenosivost i težinu kliničke slike kod pacijenata. Pratimo situaciju u Južnoj Africi, gde se novi soj i pojavio", ističe Gnjatovićeva.

Kaže da su za sada epidemiološki podaci takvi da ukazuju da novi soj neće izazivati težu kliničku sliku.

"Klinička slika je drugačija, ali ne i teža. Tako je i primećeno da je nastao novi soj. Sada je na istraživačima i naučnicima da prate i utvrde gde su nastale ključne strukturne promene", kaže Marija Gnjatović.

"Vakcine u nekoj meri sigurno štite"

Marija Gnjatović ističe da je potrebno vreme da se ispita u kojoj meri postojeće vakcine štite od novog soja virusa.

"Očekuje se da vakcine sigurno u nekoj meri štite, ali da će njihova efikasnost biti možda malo niža u odnosu na prethodne varijante", naglašava Gnjatovićeva.

Ne samo za omikron, već i za borbu protiv svih ostalih sojeva koji će se eventualno pojaviti, nade se polažu i u takozvanu supervakcinu, a doktorka Gnjatović objašnjava da bi to bila vakcina koja sadrži proteine različitih sojeva virusa koji su do sada rasprostranjeni širom sveta.

"Poenta je da se napravi vakcina koja će stvoriti čitavu paletu antitela koja će moći da se bore čak i protiv neke nove varijante koja će se pojaviti. Supervakcine su praktično polivalentne vakcine, kao što imamo vakcine protiv sezonskog gripa", objašnjava Gnjatovićeva.

Napominje da je njihova proizvodnja malo kompleksnija u odnosu na monovalentne, ali da se očekuje da svi proizvođači već rade na takvoj vakcini, o čemu se ipak ne priča mnogo.

"Nije svako ko ima antitela zaštićen"

Doktorka Gnjatović kaže da je u Institutu za primenu nuklearne energije povećan broj ljudi koji se testiraju na antitela otkako su uvedene kovid propusnice, jer rezultati ulaze u zeleni sertifikat.

"Kod nas se rade antitela na spajk protein. Detektujemo antitela koja imaju ulogu u blokiranju virusa i sprečavanju njegovog ulaska u ćelije", objašnjava Gnjatovićeva.

Kaže da su referentne vrednosti takve da se sve što je iznad 20 jedinica smatra pozitivnim nalazom, a manje od 20 jedinica negativnim nalazom.

"Antitela su dokaz da smo bili izloženi infekciji prirodno ili da smo vakcinisani. Potpuno se drugačije tumače rezultati kod vakcinisanih i kod prirodno inficiranih. Ukoliko želimo da znamo šta rezultati stvarno znače, treba da ih tumači neko ko je stručan", naglašava Gnjatovićeva.

Ističe da nije svako ko ima antitela zaštićen i obrnuto.

"Svakako je bolje kada su prisutna antitela i kada organizam odgovori stvaranjem antitelnog odgovora, ali izostanak antitela apsolutno ne znači da je neko podložan dobijanju infekcije. Postoji i idrugi nivo zaštite – ćelijski imunitet", objašnjava doktorka Marija Gnjatović.