Станковић: Школска година протекла регуларно, посете изложби Експо нису обавезне

За више од 64.000 ученика осмог разреда почиње завршни испит. Полагање мале матуре отвара се провером знања из српског, односно матерњег језика, док ће наредних дана осмаци решавати задатке из математике и предмета по избору.

Министар просвете Дејан Вук Станковић каже да места у средњим школама има за све ученике који полажу завршни испит, али да ће коначна слика интересовања за поједине образовне профиле бити позната након објављивања листе жеља. Према његовим речима, традиционално највеће интересовање влада за гимназије, посебно у Београду.

"Трећа београдска гимназија и Спортска гимназија су међу школама за које традиционално влада велико интересовање. Ту су и Шеста, Девета, Десета и Пета београдска гимназија, које већ годинама привлаче велики број ученика и њихових родитеља", истиче Станковић.

Говорећи о уписној политици, наводи да постоји несклад између броја ученика који завршавају основну школу и расположивих места у средњем образовању, што је, како подвлачи, последица демографских кретања, али и сигнал да ће у будућности бити неопходно прилагођавање мреже средњих школа.

"Не можете имати више места него што имате оних који та места попуњавају. Зато је потребно да се приликом планирања води рачуна о пројекцији будућих демографских токова", поручује ресорни министар.

Подсећа да ће око 40.000 ученика уписати средње стручне школе, око 17.000 гимназије, око 1.770 уметничке школе, док ће приближно 3.000 ученика наставити школовање у специјализованим образовним установама од националног значаја. Осврћући се на изборни предмет, потврђује да је географија убедљиво најпопуларнија међу осмацима.

"Чак 42 одсто ђака определило се за географију, затим следе историја, па биологија, хемија и физика. Очигледно је да програм из географије највише мотивише ученике да се у тој области опробају", оцењује саговорник Јутарњег програма Радио-телевизије Србије.

Реформе 

Станковић сматра да је школска година протекла у редовним околностима, без прекида наставе и губитка часова, "што би требало да се одрази и на резултате ученика".

"Имали смо регуларну школску годину, наставници су радили у пуном капацитету, а деца су редовно похађала наставу и имала прилику да провере и поправе своје знање. Зато очекујем да ће и резултати бити бољи него претходне године", објашњава министар просвете.

Према његовим речима, у образовном систему већ се спроводе реформе усмерене на учење кроз исходе, развој међупредметних компетенција и критичког мишљења, а у појединим школама започета је и примена савремених технолошких решења, укључујући и вештачку интелигенцију.

Ситуација у Јовиној гимназији

Говорећи о ситуацији у Јовиној гимназији у Новом Саду, Станковић напомиње да је Министарство просвете разговарало са свим странама и да не одустаје од решавања тог проблема, али да је приоритет да се школска година оконча регуларно.

"За нас је кључно да сваки ђак Јовине гимназије добије валидно сведочанство, да буде адекватно оцењен и да без проблема може да настави школовање или да се пријави на факултет", коментарише саговорник.

Тврди и да у "тој кризи има подела унутар колектива, али и снажне политизације и медијске експлоатације читавог случаја", уз подсећање да "Савет родитеља има саветодавну, а не управљачку улогу".

"Родитељи могу да имају свој став о директору, али не могу ни да га постављају ни да га разрешавају. Ми разматрамо све околности и покушавамо да проблем решимо у складу са законом", истиче ресорни министар.

На питање о даљим корацима, наводи да одлука неће зависити само од Министарства просвете, већ да ће бити донета у координацији са другим надлежним институцијама, укључујући и покрајинске органе.

"Држава се не своди на једног човека и на министра. Потребно је да успоставимо координацију са покрајинским властима и другим релевантним актерима пре доношења коначне одлуке", поручује  Станковић.

Наводи да ће конкурс за избор руководства Јовине гимназије бити расписан у јулу, док мандат садашњем директору истиче у новембру, због чега, како сматра, нема разлога за драматизацију ситуације.

Ђаци и обилазак изложбе Експо

Осврћући се на полемике поводом организованих посета специјализованој изложби Експо 2027, Станковић истиче да оне неће бити обавезне и да ће се реализовати искључиво уз сагласност ученика и родитеља.

"Нема никакве државне принуде нити индоктринације. Посете су на добровољној основи, биће потпуно бесплатне и организоване уз поштовање свих безбедносних протокола", наглашава министар.

Према његовим речима, Експо представља прилику да се ученици упознају са научним, технолошким, образовним и културним достигнућима великог броја земаља, али и да Србија представи потенцијале свог образовног система.

"Као Министарство просвете радићемо на томе да обезбедимо посебан павиљон на којем ће бити представљена достигнућа наших ученика, њихови таленти у науци, уметности и спорту. Желимо да промовишемо нашу земљу и да деци омогућимо да се упознају са различитим народима и културама", закључује Станковић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.