Читај ми!

Дарија Кисић: Не знам да ли ће више икада доћи време да кажемо да смо сигурни

Заменица директора Института "Батут" др Дарија Кисић каже за РТС да иако смо у овом моменту једна од земаља са најнижим ризиком за оболевање од коронавируса, искуства из других земаља су показала да се то може променити у року од недељу дана. Не знам да ли ће више икада доћи време да кажемо да смо сигурни, јер где год да имамо циркулацију вируса епидемиолошка ситуација је несигурна, поручује Кисићева.

Дарија Кисић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, навела да када разматрамо епидемиолошку ситуацију сами апсолутни бројеви не говоре много већ стопе инциденције као мерило ризика оболевања у популацији.

"У току ове недеље је ова стопа нешто већа него што је била претходне недеље и за око 19 одсто је већи ризик оболевања него претходне недеље", рекла је Кисићева.

Указала је да су то су још увек изузетно ниске стопе, са вредношћу испод 10 на 100.000, као и да смо у овом моменту једна од земаља са најнижим ризиком за оболевање.

"Међутим, искуства из других земаља су апсолутно показала да се то може променити у року од недељу дана. Искуство из Словачке, Чешке, Израела нам говори да морамо да будемо припремни и да учинимо све да задржимо овакву епидемиолошку ситуацију", нагласила је докторка.

"Не знам да ли ће више икада доћи време да кажемо да смо сигурни, јер где год да имамо циркулацију вируса епидемиолошка ситуација је несигурна, али имамо значајно мањи ризик него све земље у Европи и окружењу", додала је Кисићева.

"Одлазак на славља и ноћна дешавања највећи фактор ризика" 

Највише новооболелих је из Београда, а Кисићева каже да је највећи апсолутни број оболелих из највећег града логичан, јер има највећи број становника. Међутим, истраживања су показала да се већина њих заразила на прославама.

"Епидемиолошко испитивање сваког потврђеног случаја је показало да је то пре свега одлазак на нека славља и ноћна дешавања и да је то пре свега фактор ризика, а да је онда долазило до преношења у оквиру саме породице", објаснила је Кисићева.

Указала је да је баш због тога Кризни штаб и ограничио рад угоститељских објеката до 23 сата.

"Сада чујемо често причу па зар се не може до 23 сата да пренесе вирус? Наравно да може у свако доба дана, ако себе доведемо у ризик за преношење инфекције. Међутим, показано је да је управо тај период након 23 часа период када је долазило до највећег окупљања и највећег ризичног понашања", истакла је Кисићева.

Додала је и да ће спорске манифестације убудуће бити одржаване без публике, јер би се у овом моменту, када имамо назнаке повећања тренда учесталости оболевања, свако такво окупљање сматрало високо ризичним.

Расте број новооболелих и Крагујевцу, Нишу, Врању, Краљеву, а докторка каже да у овом моменту немамо ниједно место са интензивном зоном жаришне трансмисије, већ да су то спорадични случајеви.

"Сваки потенцијални резервоар инфекције, односно особа која у том моменту има вирус у себи, може да буде велики расадник ако се не придржавамо превентивних мера", рекла је она.

Када је реч о увођењу нових мера, Кисићева напомиње да су постојеће мере итекако довољне, ако их се придржавамо.

"Сигурно да нека следећа мера би била повећање ригорозности у санкцијама уколико се не придржавамо тих превентивних мера", поручила је она. 

Под надзором 71.000 људи 

На питање колико је грађана тренутно под надзором, Кисићева каже да када је реч о путницима у међународном саобраћају у овом моменту више од 71.000 људи је под таквом врстом надзора, а њих 118 је имало одређене симптоме након теста самопроцене који су указивали на присуство ове вирусне инфекције.

Последњих дана, како каже, највећи број грађана који долази у нашу земљу је са подручја БиХ, из Црне Горе и Хрватске.

"Грађани су изузетно савесно и одговорно схватили своју улогу и очигледно ова процедура није ни тешка и овај начин надзора се показао изузетно добар", навела је Кисићева.

Када је реч о епидемиолошкој ситуацији у школама, нагласила је да су изузетно поносни на наше ђаке и наставно особље, јер се очигледно се итекако придржавају свих прописаних мера.

"Већ смо у шестој недељи од почетка школске године и имали смо готово само спорадичне случајеве оболевања и они су били благе форме болести са неким незнатним симптомима или без икаквих симптома", рекла је Кисићева.

Навела је да је од почетка школске године 80 ђака у основним и средњим школама било позитивно, 52 из основне и 28 из средњих школа.

"У основним школама имали смо два кластера, што је значило да је дошло до преношења у школскеој средини и то четири случаја у Београду и два у Крагујевцу, а када су у питању средње школе један кластер са два оболела ђака у једном одељењу и та одељења су била на онлајн настави у периоду од 14 дана", закључила је Кисићева.