Čitaj mi!

Rođendan pozorišta - sve što stane u život, pa i virus, stane na scenu

Na dan kada se slavi pozorište, u Ateljeu 212, na sceni „Mira Trailović", premijera predstave „Sin". U srpskim i pozorištima širom sveta, čita se i poruka Helen MIren povodom Svetskog dana pozorišta. Čuvena glumica, između ostalog, piše da je „sve one koji rade u pozorištu, možda uvek prisutna nesigurnost, učinila sposobnijima da visprenošću i hrabrošću prežive ovu pandemiju".

Junaci Simovićevog Putujućeg pozorišta Šopalović su se davali, ali su i stradali hodajući po tankoj liniji između života i pozorišta.

Lepota, sreća, ali i rat, nasilje, pa i virus, sve što stane u život, stane i na scenu. 

„Mislim da je pozorište na veštačkom disanju i generalno, ništa osim nade ne postoji za nas, a nada poslednja umire da ćemo u nekom vremenu, ne znam kom, početi da se vraćamo tome da igramo svako veče i da imamo probe svaki dan. Od toga živimo i to nam je život", kaže glumac Svetozar Cvetković, koji je u predstavi Sin u ulozi Oca.

Spreman po komplikovanim epidemijskim pravilima, komad Florijana Zelera, po Gardijanu najuzbudljivijeg dramskog pisca našeg vremena, bavi se komplikovanim porodičnim odnosima i depresijom sina posle razvoda roditelja.

„Kada sam počeo da istražujem to i da čitam knjige i gledam ispovesti nekih ljudi, onda sam shvatio koliko to prožima sve nas, i onda je zato lako da se pređe u takvo stanje, lako je da se to desi to čoveku jer je tako tanka granica i neopipljiva i samo se čovek nađe s druge strane i onda više ne zna ni put nazad", rekao je glumac Luka Grbić.

„Sin je, inače sam autor kaže da je to njegovo najkompleksnije delo, da sve što je prethodno napisao je bila priprema za ovo delo. Mislim da tretira jednu veoma značajnu i večnu temu odnosa između roditelja i dece", rekla je rediteljka Ana Tomović.

Postavljanjem Zelerove drame prvi put na srpskoj sceni, Atelje 212 dobro prati svetske trendove, jer komad Otac, pretočen je u film sa Entonijem Hopkinsom, dok je drama Majka, sa Izabel Iper, izvedena u Njujorku, jer „ceo svet je pozornica, gde ljudi svi i žene glume, svak se pojavi tu i ode, i odglumi u svom životu uloge mnoge", napisao je Šekspir.

A sa te pozornice, u večnost, ispraćen je glumac Vlasta Velisavljević.

Do Aleje zaslužnih građana na Novom groblju ispratili su ga porodica, kolege, prijatelji i publika. Aplauz za čuvenog Vlastu, kralja šarma, koga ćemo se sećati onakvog kako ga je ovekovečio kolega Branislav Platiša 8. marta prošle godine, pred poslednji Vlastin izlazak na scenu. 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">