Čitaj mi!

Epidemija u Srbiji na istom putu kao u Sloveniji i Hrvatskoj, ali se taj scenario može izbeći

Šef katedre za imunologiju medicinskog fakulteta Dušan Popadić kaže za RTS da je Srbija, u pogledu povećanja broja zaraženih, na istom putu kao i Slovenija i Hrvatska, ali da se sa te putanje može skrenuti ako se građani budu striktno pridržavali mera. Iako su, prema njegovim rečima, te zemlje bliže kolektivnom imunitetu, smatra da nije pravi način da se on gradi tako stihijski, po cenu velikog broja zaraženih i preminulih.

Imunolog Dušan Popadić rekao je u Beogradskoj hronici da i u Srbiji, kao u Sloveniji i Hrvatskoj, poslednjih nedelju dana brzo skače broj zaraženih, a povećava se i popunjenost bolničkih kapaciteta.

Kaže da je to sličan scenario, ali da je u Srbiji pomeren za desetak dana unazad. "Mi smo na tom istom putu, samo kasnimo desetak dana", ukazao je Popadić.

Potvrdio je da se sa te putanje može skrenuti ako se građani budu striktno pridržavali protivepidemijskih mera.

Ipak, napomenuo je i da ti brojevi neće dostići razmere kao u Sloveniji i Hrvatskoj.

"Kolektivni imunitet ne treba graditi po svaku cenu" 

Iako su, prema njegovim rečima, te zemlje bliže kolektivnom imunitetu, smatra da nije pravi način da se on gradi tako stihijski, po cenu velikog broja zaraženih i preminulih. 

Šef katedre za imunologiju navodi da je, kada se kolektivni imunitet stiče vakcinacijom, potrebno da bude imuno 95 odsto stanovništva.

"Ako imate vakcinalni imunitet od 95 od 100 odsto, to je jednako kao da ste na nekom prostoru smanjili gustinu stanovništva za 95 procenata. Kada ljudi nisu u tako bliskom kontaktu, onda se infekcija ne prenosi tako lako", objašnjava Popadić.

Što se tiče Švedske, koja je imala nekoliko puta veći broj umrlih nego susedne nordijske zemlje, smatra da ih žrtva jeste dovela bliže kolektivnom imunitetu, ali ne dovoljno blizu da bi ostatak stanovništva, koji je i dalje osetljiv, bio zaštićen.

"Broj zaraženih mnogostruko veći nego što se može videti" 

Potvrdio je da je broj zaraženih mnogostruko veći nego što se može videti, i da se stvarno prisustvo virusa procenjuje na osnovu seroloških studija prevalencije antitela kod ukupnog stanovništva.

"Ja sam od epidemiologa relativno skoro čuo da u Srbiji između 18 i 20 odsto stanovništva ima antitela na SARS-CoV-2. To bi značilo da je od 18 do 20 odsto bilo u nekom trenutku zaraženo dovoljnom količinom virusa da naprave antitela, ali najveći broj njih se nije nikada razboleo. Da li je da li je neko od njih mogao drugima da prenese bolest, verovatno jeste, jer i asimptomatski bolesnici šire infekciju", navodi Popadić.

Upitan da li virus vremenom slabi, šef katedre za imunologiju ističe da nema dokaza da virus smanjuje svoju virulenciju, odnosno sposobnost da izazove bolest.

Moguće je biti zaražen koronom i influencom istovremeno 

Što se tiče sezonskog gripa, navodi da je najveća opasnost da neko u isto vreme ima infekciju sa oba virusa.

Trebalo bi, kako objašnjava, da jedan virus uništi drugi, što se vrlo često može videti u epruveti kada infekcija jednim virusom interferira sa infekcijom drugim.

"Međutim, postoji mnogo razloga i mnogo objašnjenja zašto to ne mora da bude tako. Definitivno jedna ista osoba može u isto vreme da bude zaražena i influencom i koronom", navodi Popadić.

Preporučuje da se vakcinišu oni koji su predviđeni za vakcinaciju i ukazuje da pravilno pridržavanje propisanih mera jednako štiti i od influence i od korone.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">