Srpski BDP po kupovnoj moći u 2021. godini iznosiće oko 44% evropskog proseka. Međutim, precizniji pokazatelj za komparativni uvid u to kako se živi u Srbiji jeste „stvarna individualna potrošnja po članu domaćinstva". Po tom pokazatelju Srbija bi ove godine trebalo da bude na oko 53% evropskog proseka.

Procene Vlade Srbije ukazuju da će bruto domaći proizvod (BDP) ove godine iznositi 7.374 evra po stanovniku ili 8.864 američkih dolara per capita. Na osnovu iste projekcije, a uzimajući u obzir da su cene u Srbiji u 2020. u proseku bile duplo niže od onih u Evropskoj uniji (tačnije na 51,2% proseka EU), BDP po kupovnoj moći će iznositi 14.180 evra ili nešto preko 17 hiljada dolara. Budući da će srpski BDP rasti duplo brže od onog u EU, Srbija će se grubo „popeti" za jedan procentni poen, te će njen BDP po kupovnoj moći (naravno po stanovniku) činiti oko 44% evropskog proseka u 2021. godini. Kako smo stalno zatrpavani podacima o neuporedivo boljem standardu na Zapadu, ovo i ne izgleda toliko loše. Međutim, situacija je zapravo bolja.

Naime, precizniji pokazatelj za komparativni uvid u to kako se živi u Srbiji je „stvarna individualna potrošnja (po članu) domaćinstva". Po tom pokazatelju Srbija se 2020. (po oficijelnim podacima EUROSTAT-a) nalazila na 52% proseka EU, te bi konsekventno, usled skoro dvostruko bržeg ekonomskog rasta u odnosu na Evropu, trebalo da bude na oko 53% ove godine.

Pretvoreno u tekuće evre, stvarna individualna potrošnja će iznositi 17.148 evra (ili 20,6 hiljada dolara). Od zemalja u regionu, u poređenju sa Srbijom, u 2020. zaostajala je  Albanija (40%), Bosna i Hercegovina (43%), Severna Makedonija (44%), dok su u EU i dalje najsiromašniji Bugari (61% proseka EU).

Stvarna individualna potrošnja

Budući da Srbija i dalje usled samog obračuna BDP potcenjuje stvarni ekonomski rezultat, npr. na obračanavajući pun iznos tzv. imputiranih renti, najavljena legalizacija stambenih objekata bi mogla dodatno podići BDP, i do 7% (da ne bude zabune, radi se samo o obračunu, tako da se to neće odraziti na životni standard). Tako bi npr. BDP po tržišnim kursevima ove godine u stvari iznosio 9,5 hiljada dolara, ili oko 18 hiljada američkih dolara, uzimajući njegov ekvivalent po kupovnoj moći. (Kada pogledamo projekcije MMF-a za ovu godinu, one zapravo skoro da ne odstupaju od naših procena; tek oko 1%). Stvarna individualna potrošnja bi u tom slučaju dostigla oko 57% proseka EU. Kako je potrošnja ključni indikator blagostanja populacije, ovaj pokazatelj je pogodniji za opisivanje materijalne situacije u domaćinstvima, posebno jer ona uključuje, pored ostalog, javno finansiranje obrazovnih i zdravstvenih usluga.

Budući da su plate oko četiri puta manje od proseka EU, postavlja se pitanje kako je to moguće. Odgovor je jednostavan: kupovna moć dinara ili evra je grubo dvostruko veća u našoj zemlji nego na Zapadu (na šta ukazuje statistika EUROSTAT-a za 2020).

Indikativno je da je uticaj pandemijom izazvane krize na stvarnu individualnu potrošnju domaćinstava u EU i Srbiji znatno ublažen zbog dramatično rastuće državne potrošnje (sa dobrodošlim fiskalnim deficitom od 8% srpskog BDP-a u 2020. i očekivanih 6% u 2021), koja se posebno slivala ka javnim dobrima.

Da li su stereotipi o potrošnji tačni?

Poslednji podaci o strukturi potrošnje domaćinstava EUROSTAT-a iz 2019. ukazuju na priličnu tačnost nacionalnih stereotipa. Na primer, modi skloni Italijani troše dvostruko više na tu svrhu od Nemaca ili Šveđana. Siromašnije članice EU prirodno veći deo inače manjeg dohotka izdvajaju na hranu (npr. Rumunija čak 16% BDP-a, Bugarska, Grčka, Letonija, Portugal po oko 11% BDP-a). U budućnost zagledani Južnokorejci daju više nego većina stanovnika drugih država na obrazovanje (oko 7% raspoloživog dohotka). Australijanci desetinu privatne potrošnje usmeravaju na rekreaciju (a tek nešto manji iznos na to daju Kanađani i Japanci), dok u Srbiji za istu namenu ide skoro duplo manji deo izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava.

U EU se puno troši u restoranima i hotelima (čak 4,6% BDP-a), dok u Indiji za tu namenu ide više nego trostruko manje od inače višestruko manjeg BDP-a. Ovaj podatak se lako može proveriti obilaskom Zapadne Evrope gde ćete naići na pune gostionice, za razliku od zemalja našeg regiona gde je porodični odlazak na ručak u restoran još uvek stvar prestiža.

S druge strane, i ekonomska politika igra važnu ulogu, pa pretežno privatno zdravstvo, kakvo je u Americi, odnese dobar deo budžeta svakog domaćinstva. Istovremeno, u Evropskoj uniji, u kojoj je javno zdravstvo uobičajeno, na taj izdatak ide samo 2,3% BDP-a. U Rusiji, gde se stanovanje i grejanje u velikoj meri subvencioniše, živi se jeftinije, a to znači da novac ostaje za druge stvari. Zanimljivo da u hladnoj Rusiji čak oko 5% BDP-a ide na obuću i odevanje, dok je u vrelom Meksiku taj iznos tri puta manji.

Razlike su dobrim delom posledica stanja ekonomije. Npr. bogate zemlje, kao SAD, prirodno manji deo raspoloživog dohotka usmeravaju za hranu (manje od 7%) nego Meksikanci ili Rusi koji za tu svrhu daju skoro trećinu kućnog budžeta (ovde treba dodati da je ukupna prosečna potrošnja višestruko manja u ovim državama). U SAD od ukupne godišnje potrošnje u 2019, koja je iznosila čak 63 hiljade dolara po stanovniku, preko osmine je išlo na hranu (kod kuće tek nešto više nego van kuće), šestina na troškove vezane za transport, 3.050 dolara na zabavu, 1.443 dolara na školstvo, a lavovski deo (trećina) na troškove povezane sa stanovanje, kao što je rentiranje stana.

Alkohol i meso

Kada je u pitanju konzumiranje alkohola prvo mesto zauzimaju Litvanci sa prosečnih 15 litara godišnje. Slede ih Južnokorejci, Česi, Sejšelci, te Nemci (sa 13,4 litara). Srbija je na žalost visoko kotirana sa 11,1 litara na 29. mestu od 189 zemalja, dok je npr. Rusija 17. sa 11,7 litar), Britanija 25, dok su na dnu liste, očekivano, islamske zemlje.

Ipak, budući da su dohoci između zemalja veoma različiti, to implicira da srpska domaćinstva troše značajno veći deo raspoloživog novca na alkohol (i cigarete), čak 3.230 dinara mesečno ili 4,8% ukupnih izdataka domaćinstava.

Inače, poslednji raspoloživi podaci o ličnoj potrošnji domaćinstava u našoj zemlji (za 2019) ukazuju da je ona iznosila skoro 67 hiljada dinara (od toga polovina prihoda je iz redovnog radnog odnosa, a trećina od penzija). Izdaci za hranu i bezalkoholna pića činili su čak trećinu svih rashoda. Za stanovanje, vodu i struju išlo je 16,5% od izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava, a slede izdaci za transport, odeću i obuću, te za rekreaciju i kulturu (sva tri sa po blizu dvadesetine ukupnih rashoda).

Kada je u pitanju konzumiranje mesa, prvo mesto zauzimaju bogati Amerikanci sa blizu 98,6 kilograma tokom 2017. Slede Australijanci, Argentinci i Urugvajci, što je očekivano, imajući u vidu relativno prostranu teritoriju za stočarstvo, te visok životni standard prvih. Potom su rangirani Izraelci, Brazilci, vodeći po broju krava u svetu, te Holanđani i Novozelanđani. Ono što je pozitivno iznenađenje jeste visoka pozicija Srbije, odmah iza pomenutih država, sa čak 72,1 kilograma po stanovniku 2017, čak ispred zemlje kao što je Kanada. Na dnu liste su uglavnom siromašne zemlje, što je povezano sa relativnom skupoćom mesa.