Априлски мраз и јунска врелина однели део рода у Банату

Суша и високе температуре допринеле су да ратарски усеви већ сада изгубе део рода. Киша која је падала протекле недеље помогла је местимично да се биљке опораве, али је количина падавина недовољна да се побољша принос или да се спасу усеви који су озбиљније оштећени од суше.

Бранко Бунић из Хетина је у два наврата ове године осетио утицај климатских промена. Априлски мраз му је уништио засејани мак, њиву је пресејао кукурузом, којег је у пресекла јунска врелина.

"Не може ни као зелена маса да се узоре или нешто. Шта да радим? Ништа. Онај који је у априлу посејан шта ће донети. Главни узрок је немамо кишу. Немамо никакав канал близу да ја могу да залијем ту, например или комшија да може да залива", каже Бранко Бунић.

Нема атара у Банату где кукуруз није оштећен. Тек понегде је пало 30 литара по квадратном метру, што је у овим условима премало да опорави биљку.

"Великим делом је подгорео и осушен тако да тешко да ће то моћи да се надомести овом количином падавина. Поготово што је велики број усева када је реч о кукурузу, сунцокрету у фази оплодње када је опет велика потрошња воде", каже Зорица Рајачић, ПССС Зрењанин.

У шећерној репи су уз освежење стигли и проблеми. Влага је створила услове за развој инфекција и ризик од заразе церкоспором. Луцерка коју су јесенас сејали у Земљорадничкој задрузи у Хетину није искористила ништа од кишних капи. Заостаје у развоју и не ствара семе.

"Земља је мало меканија, луцерка мало болује, све јој фали, а највише кише. Најављују да ће бити велике температуре, али надајмо се и киши да ће бити. Сад смо добили неких 15 литара кише за четири дана што је у ствари ништа. Росе никад нема", каже Ана Марија из Хетина.

Колики је недостатак воде у Банату показује и стање на Старом Бегеју уз границу са Румунијом. Водостај је минус 114 центиметара, а вода у кориту је на биолошком минимуму.