„Бели хакер“ који нас штити на интернету: Како Клемент Домингo разоткрива мрачну страну сајбер света

Шта се крије иза маске једног од најбољих хакера Европе? Клемент Доминго није обичан сајбер криминалац – он је етички хакер који зна како се упада у системе, али и како се штите. За РТС открива шта све од украдених података заврши на дарквебу и зашто је лозинка „123456“ најопаснија.

Пре неколико година сам у Капиталу прочитао за француско чудо од детета – хакера Сакса који не прелази ивице закона и слови за једног од најбољих на свету. После неколико безуспешних покушаја договарања интервјуа, путеви су нам се укрстили у Мадриду, на Сајбер конференцији „Касперског“. Стигао је неприметно, како хакери и раде – обична мајица, миран глас, бистар поглед и оштар ум.

Ви сте етички или „бели” хакер. Шта то тачно значи и како се твој посао разликује?

– Ја сам етички хакер. Морао сам посебно да додајем реч “етички” уз “хакер”, јер мислим да кад питате људе шта је хакер, девет од десет одговора које добијете биће нешто лоше: лопови података, криминал, све те лоше ствари. Зато морам да додам „етички”, да покажем да сам на доброј страни. Конкретно, у свом свакодневном послу помажем компанијама да открију своје рањивости и исправе их. И мислим да постоји још једна важна ствар за мене као етичког хакера: како да подигнемо свест јавности, предузећа и компанија, да схвате да „лоши момци” циљају баш њихове податке.

На шта најчешће наилазите на дарквебу док „ловите” сајбер криминалце?

– Да, наилазим на разне ствари док пратимо мете и сајбер криминалце, јер нама који смо „на доброј страни” важно је да разумемо како они функционишу, како су организовани и како можемо да пронађемо информације које ће помоћи да заштитимо демократију и кључне системе“.

Који би био ваш савет за компаније у Србији како да се заштите?

– Имам три савета за српске компаније како да заштите своје податке.

Први: реците запосленима да мењају лозинке, али још важније – да не користе исту лозинку за више налога. Људи генерално имају лошу навику да понављају лозинке.

Други савет: свака компанија може да има солидну сајбер заштиту. Не морате потрошити огромне суме новца, али морате знати шта тачно штитите и од чега. Кад то знате, можете да купите адекватна решења или подигнете свест међу запосленима да спрече цурење података.

И трећи савет, који је по мени и најважнији: можете да ангажујете најбоље добављаче заштите, да купите најскупља решења, али ако не улажете у едукацију запослених – то је као да немате “људски бедем”. Дакле, укратко:

– немојте користити исте лозинке,

– инвестирајте у основну заштиту,

– едукујте запослене да препознају опасности.

А за обичне људе у Србији?

– За обичне грађане: када добијете СМС у коме пише да сте нешто освојили па треба да кликнете на линк – немојте то радити. Ти линкови често долазе из порука које генерише вештачка интелигенција.

И овде поново наглашавам: лозинке – немојте користити исте.

Интернет је првобитно замишљен као простор за повезивање, учење и забаву, а не за претње. Како да га таквим и задржимо?

– То је велики изазов у 2025. години и у наредном периоду. Интернет је место где смо сви повезани, и зато нам требају лидери, политичари и финансијери који ће уложити средства да га заштитимо.

Такође, морамо бити свесни да вештачка интелигенција све мења, и ако ништа не предузмемо, ситуација може бити много гора. Интернет је и даље дивно место слободе, и морамо дати све од себе да га таквим и задржимо. Али треба имати на уму да је интернет данас централан у свему – без онлајн налога или присуства тешко да можете било шта да радите, и зато би било погубно да дође до озбиљног колапса.