Зашто се Земљина ротација убрзава овог лета – научници још траже одговор

Милисекунда, или хиљадити део секунде, наравно није много – трептај траје око 100 милисекунди. Али, пошто атомски сатови тако прецизно прате брзину ротације Земље да једном у годину и по дана, Међународна служба за ротацију Земље и референтне системе мора да дода преступну секунду години како би објаснила свако повећање брзине планете, свака милисекунда се рачуна.

Шта стоји иза изненадног убрзања и какав би ефекат то могло имати?

Најкраћи дан у историји

Широм света постоји 450 атомских часовника у функцији, који прате време са тачношћу која им омогућава да добију или губе само око једну секунду сваких 100 милиона година. Ови сатови постоје не само због уредног вођења временског књиговодства. Све, од метеоролошких сателита до ГПС сателита, телекомуникација, нуклеарних ракета и другог ратног оружја, ослања се на прецизно мерење времена да би правилно функционисало. Дакле, када и астрономи и оператери часовника примете да атомски откуцаји не одговарају ротацији Земље, људи то примећују.

Најкраћи дан забележен откако су атомски сатови почели да раде педесетих година догодио се прошле године, 5. јула, према Датуму и времену, када је Земља скратила време ротације за 1,66 милисекунди.

Три године раније, 30. јуна 2022. године, ствари су се кретале сличном брзином, када је дан дошао за 1,59 милисекунди пре 24-часовног интервала. Али са три кратка дана која су астрономи и посматрачи сатова предвидели за наредних неколико недеља, ово лето је још чудније.

Шта чини да се Земља брже окреће

Постоји низ разлога зашто Земља можда мења своју брзину на овај начин. Али још није јасно које је објашњење одговорно овог пута.
Највероватнији узрок је положај Месеца. Удаљеност до Месеца је ствар која се стално мења, јер Месец прати елиптичну орбиту око Земље.

У најближој тачки – или перигеју – Месец је удаљен само 360.493 километра. На својој најдаљој тачки – или апогеју – тај јаз се шири на 405.999 километара. Током три брза дана овог лета, Месец ће бити на или близу апогеја – што је загонетка, јер је лунарна гравитација таква да Земља тежи да успори, а не да убрза, када је Месец даље.

Месечева орбита није само елиптична, већ и крива, под углом од 18° до 28° у односу на Земљин екватор. Што је тај угао оштрији, Земља се брже окреће, при чему лунарна гравитација у овом случају убрзава ствари, супротстављајући се ефекту кочења који обично примењује лунарни апогеј. Током три дана о којима је реч овог лета, Месец ће бити близу свог врхунца од 28°.

Месец није једина ствар која може скратити земаљске дане. Земљотреси такође могу, прерасподељујући подземну масу и узрокујући да планета убрза или успори на исти начин на који уметнички клизач може променити брзину свог окретања када спусти или испружи руке.

Године 2005, земљотрес у Индонезији померио је Земљину поларну масу за око 2,5 центиметара према истоку, смањујући дужину дана за 2,68 микросекунди – или милионити део секунде. Међутим, у скорије време није дошло до значајног земљотреса, што искључује потресе као узрок тренутног убрзања.

Да ли климатске промене утичу на ротацију Земље

Климатске промене – поново и наизглед увек – такође могу играти улогу. Прошле године, две студије које је финансирала НАСА откриле су да је од 2000. године топљење глечера довело до померања осе планете – или централне тачке њене ротације – за око девет метара, мењајући брзину ротације.

Квака је у томе што у овом случају промена узрокује успоравање, а не убрзавање планете – за око 1,33 милисекунде по веку. Ако се загревање настави садашњим темпом, предвиђа се да ће се дужина наших дана повећати за 2,62 милисекунде до краја века.

Други фактори, укључујући пораст нивоа океана и загревање – а самим тим и отицање – атмосфере, такође могу направити разлику, благо повећавајући обим планете. Чак и пролећно цветање дрвећа може играти улогу. „Током северног лета, дрвеће добија лишће“, наводи геофизичар Ричард Холм са Универзитета у Ливерпулу за Live Science, преноси Тајм. „То значи да се маса помера са тла изнад тла – даље од Земљине осе ротације.“ Међутим, и у свим овим случајевима, ефекат је успоравање Земље, а не њено убрзавање.

То научнике враћа на лунарну гравитацију као узрок тренутног убрзања – и то је разлог да се не бринемо због нешто краћих дана. Земља и Месец плешу свој плес већи део 4,5 милијарди година, и тај период је увек био стабилан. Надамо се да имају још неколико милијарди година пред собом.