Тестирање робота-хирурга на људима могло би да се деси у наредној деценији

Аутоматизована хирургија могла би да стигне до тестирања на људима у року од једне деценије, кажу истраживачи, након што је робот опремљен знањем вештачке интелигенције и наоружан алатима за одсецање, засецање и хватање меког ткива, успешно уклонио жучне кесе код свиња, потпуно без људске помоћи.

У обучавању робота-хирурга коришћени су видео-снимци лекара, људи, који изводе операције користећи органе узете од мртвих свиња. У овом великом искораку на пољу истраживања аутоматизоване хирургије, изведено је осам операција на свињским органима. Стопа успеха тима који су предводили стручњаци са Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору у САД била је стопостотна.

Краљевски колеџ хирурга у Великој Британији назвао је то „узбудљивим развојем који обећава“, док је Џон Мекграт, водећи стручњак за роботску хирургију у Великој Британији, назвао резултате „импресивним“ и „иновативним“ и рекао да нас „воде даље у свет аутономије“.

Овај напредак отвара могућност масовног реплицирања вештина најбољих хирурга на свету.

Корак ближе аутономној хирургији 

Технологија која омогућава роботима да рукују меким ткивима сложене грађе попут жучне кесе, утемељена је у истој врсти компјутеризованих неуронских мрежа које су основа широко коришћених алата вештачке интелигенције као што су Chat GPT или „Гуглов“ Gemini.

Роботи-хирурзи су били нешто спорији од људи, али су имали мање трзаја и краће путање између задатака. Роботи су такође били у стању да исправљају грешке током рада више пута, траже различите алате и прилагођавају се анатомским варијацијама, наводи се у рецензираном раду објављеном у часопису Science Robotics.

Аутори са универзитета Џонс Хопкинс, Станфорд и Колумбија назвали су то „прекретницом ка клиничком увођењу аутономних хируршких система“.

Скоро свих 70.000 роботских процедура које се годишње спроводе у Националној здравственој служби (NHS) у Енглеској у потпуности су биле под контролом људи, а само је сечење костију код операција кука и колена било полуаутономно, навео је Мекграт.

Прошлог месеца, британски министар здравља Вес Стритинг, рекао је да је повећање обима роботске хирургије у основи десетогодишњег плана за реформу здравства и смањење листа чекања.

Национална здравствена служба Велике Британије (NHS) саопштила је да ће у року од деценије, девет од десет лапароскопских операција бити изведено уз помоћ робота, у односу на тек једну од пет колико роботи изводе данас.

У испитивању на Универзитету Џонс Хопкинс, роботима је требало нешто више од пет минута да изврше операцију, која је захтевала 17 корака, укључујући одвајање жучне кесе од јетре, постављање шест штипаљки одређеним редоследом и уклањање органа. Роботи су у просеку кориговали кораке без икакве људске помоћи шест пута током сваке операције.

„Успели смо да извршимо хируршки захват са заиста високим нивоом аутономије. У претходном раду, могли смо да обавимо неке хируршке задатке попут зашивања. Оно што смо овде урадили је заправо комплетна процедура. Урадили смо ово на осам жучних кеса, где је робот био у стању да прецизно изврши корак прекидања дотока крви (клипинг) и сечења приликом уклањања жучне кесе без икакве људске интервенције“, рекао је Аксел Кригер, ванредни професор машинства на Универзитету Џонс Хопкинс, и додао да сматра да ова студија представља велику прекретницу у покушајима да се тако тешка операција меког ткива изврши аутономно.

Већа прецизност, мање оштећења, брже интервенције

Џон Мекграт, који је и на челу Управног одбора за роботику Националне здравствене службе Енглеске (NHS England), истакао је да би аутономна хирургија, иако смо од тога удаљени годинама, једног дана могла довести до тога да хирург, човек надгледа неколико аутономних роботских операција истовремено, изводећи једноставне интервенције попут операција киле или уклањања жучне кесе брже, са већом прецизношћу од људи и са мање оштећења околних телесних структура.

Ипак, упозорио је да је аутономна хирургија још увек далеко од клиничке примене, јер тестови на органима мртве свиње не проверавају способност робота да реагују на покрет и дисање пацијента, крв која цури у пољу операције, ненамерну повреду, дим од каутеризације или течност на сочиву камере.

Нуха Јасин, која предводи сектор за роботску хирургију на Краљевском колеџу хирурга Енглеске, рекла је да следећи корак мора да укључи пажљиво истраживање нијанси у овој брзо еволуирајућој области како би се проценило како се ови налази могу безбедно и ефикасно претворити у људског пилота.

„Тек тада овај приступ може да се креће ка томе да постане одрживи модел за будућност“, поручила је Јасинова нагласивши да обука, образовање и безбедност пацијената морају остати у првом плану.