Čitaj mi!

„Dobrila“, monografija o začetnici svetski poznatog Sirogojno stila

U izdanju Muzeja „Staro selo“ iz Sirogojna, iz štampe je izašla knjiga užičkog publiciste Zorana Jeremića „Dobrila“, monografija o Dobrili Vasiljević Smiljanić, ženi koja je pokrenula zlatiborske pletilje stvorivši autentičan Sirogojno stil, ali postavila i temelj „Starog sela“ – jedinog muzeja na otvorenom kod nas, za šta je dobila i mnoga priznanja, između ostalog i Uneskovu nagradu za životno delo.

U prvom planu bogato ilustrovane monografije Dobrila, kaže autor, bila je lična drama Dobrile Vasiljević Smiljanić, od rođenja u ariljskom selu Radobuđi, do slučajnog dolaska i ostanka u Sirogojnu koje je opredelilo kako njenu, tako i sudbinu ovog sela.

„Koliko je zapravo sve to bilo teško i šta se zapravo, ne krije, nego stoji iza tih velikih lepih, svetlih revija po svetu, koliko muke, napora, traganja za tom vizijom za tim njenim snovima koje je ona imala“, priča Zoran Jeremić, autor monografije Dobrila.

A borila se sa nemogućim – patrijarhalnom sredinom, surovom prirodom u zabitom selu, koje su preporodili džemperi – slike koje hodaju zlatiborskih pletilja, sa kojima su, kako same kažu, preskočile nebo, a potom i pregalačkim radom na oživljavanju starih zanata u jedinstvenom muzeju na otvorenom kod nas, pa i zlakuške grnčarije, nedavno upisane na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine.

„Onda je ona omogućila da opština Užice njih oslobodi poreza koji su oni plaćali kao zanatlije, jer oni nisu bili zanatlije, to je domaća radinost. I onda smo mi počeli ovde da otkupljujemo i u Sirogojnu, da otkupljujemo njihove proizvode i da to prodajemo u Ljubljani. I cela severna Italija i pola Ljubljane se snabdevalo s tim, kako su zvali, užičkim Cepter loncima“, objašnjava Bosa Rosić, etnolog i bliski saradnik Dobrile.

„Ona zaista pomno prati rad ovog muzeja i svakom uspehu i svakoj novini i svačemu što je dobro i pozitivno ona se jako obraduje, a ne preza od toga da da neku svoju sugestiju u vidu kritike“, istakla je Svetlana Ćaldović, direktor Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu.

Razgovori sa Dobrilom, koja danas živi u Arilju, i njeni autobiografski zapisi, su zapravo potka monografije o izuzetno skromnoj ženi dodaje autor.

„Potpuno svesna da to jeste njena vizija, ali ta vizija bi bila i ostala pusti san da nije imala te žene koje su joj verovale, tako da zaista je retko kada rekla – Ja“, navodi Jeremić.

Monografija se čita kao uzbudljiva pesma u prozi o Dobrilinom optimizmu i radosti stvaranja koje je prenosila na sve oko nje.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">