Како исхрана богата шећерима утиче на наше памћење

Посежемо за слаткишима, иако знамо за многе физичке и метаболичке ризике услед вишка унетог  шећера, као што су гојазност, дијабетес, каријес, па чак и утицај на памћење. Научници су испитивали како и колико можемо да поправимо штету променом исхране.

Према новом систематском прегледу и мета-анализи , могуће је преокренути когнитивне ефекте шећерне исхране код глодара, али вероватно само делимично јер, нека оштећења се јављају чак и након усвајања здравијих прехрамбених навика.

Смањење уноса шећера може побољшати памћење код глодара који су претходно храњени намирницама богатим шећером, показала је студија, али не враћа памћење на ниво њихових вршњака који су константно храњени здравом исхраном.

Претходна истраживања су повезала начин исхране са високим садржајем масти и шећера (HFHS) са низом неурокогнитивних и бихевиоралних ефеката, али остаје нејасно колико су ти ефекти трајни ако се исхрана побољша.

За потребе нове студије, истраживачи су анализирали резултате 27 претклиничких студија које су укључивале контролисане експерименте на пацовима и мишевима, надајући се да ће осветлити како прелазак са HFHS дијета на здравију храну утиче на когницију.

„Наши резултати показују да побољшање квалитета исхране заиста користи памћењу“, каже водећа ауторка Симон Рен, биопсихолог на Технолошком универзитету у Сиднеју (UTS) у Аустралији. „Али та побољшања су била непотпуна. Чак и након недеља здраве исхране, памћење се није вратило на ниво који се види код животиња које никада нису јеле нездраву исхрану", додала је.

Спровођењем систематског прегледа и мета-анализе, Ренова и њене колеге су настојале да открију широке обрасце који произлазе из више од двадесетак студија.

Фокусирали су се на исхрану и памћење, али су пратили и друге потенцијалне индикаторе когнитивних ефеката као што су општа активност, мотивација за храну и понашање слично анксиозности или депресији.

Међу глодарима који су храњени нездравим намирницама најмање две недеље, они који су прешли на здравију храну најмање 24 сата константно су боље пролазили на тестовима памћења од оних који су наставили да једу брзу храну, показала је студија.

Ниједна друга когнитивна мера није показала конзистентна побољшања повезана са променама у исхрани, што сугерише да су ефекти били специфични за памћење.

Ефекти памћења разликовали су се у зависности од подтипова исхране, са значајним повећањем које је примећено код модела који користе намирнице са високим садржајем масти, али не и код исхране са високим садржајем шећера или са високим садржајем шећера.

„Видели смо јаснија побољшања памћења након што је исхрана са високим садржајем масти замењена здравом храном. Али исхрана богата додатим шећером, укључујући исхрану богату и мастима и шећером, показала је мало доказа о опоравку. То сугерише да шећер може бити кључни фактор у ограничавању опоравка памћења", каже Ренова.

Памћење, учење и регулисање апетита

Модели глодара били су кључни у изоловању ефекта исхране на памћење, објашњава виши аутор Мајк Кендиг, биопсихолог на УТС-у.

„Код људи, промене у исхрани се обично јављају уз промене у вежбању, расположењу и дневним рутинама, што отежава раздвајање ефеката саме исхране на функцију мозга“, каже Кендиг.

Чини се да се све ово усредсређује око хипокампуса, региона мозга који игра виталне улоге у памћењу и учењу – и учествује у регулисању апетита.

Исхрана која има висок садржај глутена код људи је и раније повезивана са смањеном запремином и функционисањем хипокампуса, што је повезано и са новом студијом.

„Наши налази указују на то да промена исхране првенствено побољшава просторно памћење зависно од хипокампуса, што наглашава доказе да је хипокампус посебно осетљив на промене у исхрани и друге факторе околине“, пишу истраживачи у новој студији.

Упркос оштећењу памћења, поента није да очајавате због свег шећера који сте већ појели, већ да препознате високе ризике и да што пре смањите унос шећера.

„Постоји општеприхваћено веровање да су ефекти нездраве исхране лако реверзибилни. Ови резултати указују на то да, барем када је у питању памћење, слика може бити компликованија, посебно када је исхрана богата додатим шећером. Побољшање квалитета исхране је и даље вредно труда. Али заштита здравља мозга може зависити и од избегавања дужег излагања нездравој исхрани, уместо претпоставке да се ефекти увек могу потпуно поништити касније", изјавио је Кендиг.

Студија је објављена у часопису Nutritional Neuroscience.