Кампања Наизглед здрав: Милан Ђурђевић

Иза музичког састава „Неверне бебе“ је око 2.500 концерата и стотине хиљада пређених километара. „Границе, кашњења, лудила, тензије, нервозе, лепота, задовољство, катарзе... То све кад спојиш некако мислим да смо и даље млади”, каже Милан Ђурђевић који подржава кампању „Наизглед здрав". Ипак, такав начин живота се може одразити на здравље.

„Ја као клинац од 25, 30 година сам мислио да могу да не спавам пет дана, да свирам по четири сата, да се толико празнимо на концертима, и да могу даље да наставим. И ти не размишљаш, у неком тренутку биологија почиње да ради своје већ од 40. па надаље, ја сам прешао 50, тако да у овим годинама сад већ човек мора да води рачуна”, додаје фронтмен групе „Неверне бебе“.

Ђурђевић је недавно радио анализу крвне слике.

„Први пут у животу су ми сви резултати у референтним вредностима. То је потпуно невероватно. Ја сам мислио да се распадам по разним шавовима. Значи, човек субјективно има осећај да му стално нешто није добро. Знаш, није то што си хипохондар. То из разлога... Нешто ме боли, нешто ми... Да је здрав и да му ништа не фали – то може млад човек. У неким зрелим годинама ти стално размишљаш, мало те нешто пресече, ти кажеш –  ово може да буде страшно. Тако да сам ја недавно почео да водим рачуна, пре пар година можда, о здрављу, и на сваки шест месеци радим комплетне резултате”, додаје Ђурђевић, и истиче да сматра да се „једна врста задовољства које човек емитује одражава и на крвну слику и унутрашње здравствено стање“.

Сервис за ауто „под конац“, а на лекарски преглед – кад стигнемо

Ђурђевић истиче важност сопствене свести о важности чувања здравља. „Ми имамо ту врсту поремећене свести да, кад је ауто у питању, мора све под конац, па иди ово, па иди оно, па среди ово, па среди оно, а ништа ти није скупо. А онда кад ти неко каже, треба да урадиш лекарски преглед, то кошта. Ууу, па то је много, запуштени смо”, каже Милан Ђурђевић.

Каже да није пушач, да не конзумира алкохол и да није користио синтетичка средства.

„То је суштински есенцијални рокенрол. Да ти снагом креативне емоције и инспирације функционишеш на начин на који функционишеш, да опет будеш довољно интересантан и харизматичан за људе – То значи у принципу да ти путем свог здравља преносиш једну прогресивну и позитивну поруку људима”, рекао је Ђурђевић.

Чини се да имамо времена и да одемо код фризера и да попијемо кафу са пријатељима, али када помињемо здравље, ту умемо да закажемо.

„Не каже наш народ џабе да је боље спречити него лечити. А ја мислим да заиста никад није било једноставније него данас отићи код лекара, значи ти систематски прегледи заиста не трају дуго, десетак, петнаест минута. Извадите крв, отиђите једном годишње, јер као што је Милан рекао, ја исто често повлачим ту паралелу – ако нађете времена за редовни сервис својих аутомобила, нађите времена и за превентивни сервис самог себе. Према томе, заиста та превентива јесте кључ, јер јако много нежељених ситуација и смртних исхода можемо спречити тако што ћемо одвојити тих пола сата годишње за саме себе”, каже проф. др Петар Оташевић са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Спуштање старосне границе пацијената које мучи кардиоваскуларни систем

Неретко се погрешно сматра да су кардиоваскуларне болести болести старије популације. Чињеница је да се старосна граница спустила, и да је све више млађих пацијената.

„Мислим да је правилније рећи да заправо кардиоваскуларне болести, нажалост, више не бирају старосну старосну односно добну групу. Оно што смо заиста приметили, моје колеге и ја, јесте да заправо није више никаква реткост да на тим нашим дежурствима, када рецимо примамо болеснике са акутним инфарктом миокарда, ми видимо особе које имају 32, 33, 34, 35 година, и само по томе видимо да заправо – та се старосна граница спушта”, истиче др Оташевић, и додаје да то што особа има 30 година и осећа се добро, не значи да не треба да води рачуна сами о себи, јер треба да остане здрава и у деценијама које долазе.

Његов најмлађи пацијент, који је имао акутни инфаркт, каже доктор, имао је свега 24 године.

„Уколико имате болове у грудима, не осећате се добро, брзо се замарате, имате повишен крвни притисак или просто, уколико имате повишен холестерол који сте измерили на вашем редовном систематском прегледу, имате мало година – не значи да је то опасност негде другде, не значи да се лоше ствари неће десити баш вама, само зато што имате 20, 30 или сте у раним четрдесетим годинама“, објаснио је.

Каже да он и његове колеге најчешће проверавају вредности шећера код пацијената, јер је шећерна болест значајан фактор ризика, као и панел вредности холестерола.

„Укупни холестерол, добар холестерол, баш холестерол триглицериде, а у последње време често користимо и неке новије параметре као што су липопротеин - мало А, који може указати да сте под повишеним ризиком од оболевања од кардиоваскуларне болести, иако су све друге вредности холестерола нормалне. Али када дођемо до тегоба, онда смо мало већ закаснили. Значи, ја највише волим када људи дођу код мене и кажу, ја немам никакве тегобе, дошао сам да проверим своје здравље”, истиче доктор Оташевић.

Отежана дијагностика: Некада симптоми нису видљиви ни лако уочљиви

Фактори ризика као што су хипертензија, шећерна болест, почетне болести које се односе на нивое холестерола, углавном не узрокују бол што отежава ситуацију у смислу дијагнозе на време.

На основу типа и правилности пулса, може се посумњати на атријалну фибрилацију која је један од главних фактора ризика за шлог. Та неправилна срчана активност омогућава стварање крвног угрушка у срчаним шупљинама који може да се откине и може отићи у мозак, може отићи у руку, може отићи у ногу и направити емболизацију.

„Нажалост, оно што опет врло често видимо, јесу особе које су практично из пуног здравља, развиле шлог, да не знају ни саме зашто. Код великог броја особа имамо тај поремећај срчаног ритма, односно убрзан и неправиљан пулс, и управо откријемо ту аритмију, ту атријалну фибрилацију, а све смо могли да спречимо да смо дали лекове за разређивање крви на време”, рекао је др Оташевић.

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима. Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње.