Стручни скуп поводом „Планетиног" рођендана: Највећи изазов јавних сервиса – постати поново релевантан младим генерацијама

Када се навике публике мењају брже него икад, а пажња мери секундама, традиционални медији морају понудити садржаје тамо где су млади – на плартформама на којима могу да бирају шта ће гледати. Пазњу тинејџера словеначки Јавни сервис покушао је да привуче серијалом Први пут – о проблемима одрастања, пубертету и интимности.

„Било је јако интересантно што је то била међугенерацијска размена искустава, и видели смо да то млади јако требају. Ми сви мислимо да они те информације нађу на интернету, али не нађу их. Данас је вријеме кад људи више не траже једну телевизију, један контент, једну линеарну платформу, него само траже инетересантне садржаје", изјавила је Наталија Горшчак, председница Управе РТВ СЛО.

И РТС иде у корак с временом. Понудом уживо или одложеног гледања радио и ТВ програма као и серија и филмова, платформа РТС Планета успела је да привуче више од две хиљаде корисника широм света. Публика на њој проведе око 20 милиона сати годишње.

„Млади више не гледају телевизију. Они су се преселили на неке друге медије, највише на платформе, а најмање на платформе неких телевизија, већ на платформе које су специјализоване за филмове, серије и контент који њима прија. Наш највећи изазов је да постанемо поново релевантни младим генерацијама, да нађемо начин како ћемо да комуницирамо са њима, и да им кажемо да ми имамо нешто што је код нас добро", рекла је Мања Грчић, генерална директорка РТС-а.

У времену лажних вести и дезинформација и када свако може да креира садржај, разлику праве Јавни медијски сервиси који остају на задатку да очувају објективност, истинитост и тачност извештавања.

„У свијету у којем живимо важност јавност медијског сервиса је можда и већа него што је била у протеклих сто година. Улога јавног медијског сервиса није да максимизира профит за власника или да алгоритамски задржава пажњу на интернету, него да ради за добробит јавности, да буде платформа за демократски дијалог, и да на тај начин гради своју релевантност у дигиталном свијету у којем живимо", рекао је генерални директор ХРТ-а Роберт Швеб.

„Сам концепт телевизије јавних сервиса се променио. Рецимо у Финској је дефинисан као пружалац дигиталних услуга законом, у Данској је он заштитиних демократских институција, тако да није више јавни медијски сервис што је некада био прије пет или десет година, да не говорим прије 20 година. Јавни сервиси имају сада позицију заштитника демократских вредности, они морају бити мјесто где се добија квалитетна проверена и прецизна информација", изјавио је Борис Раонић, генерални директор РТСЦГ.

Зато, кажу, јавни сервиси и постоје. Њихово место у етру још не могу да замене нове платформе, колико год да одговарају младима и савременом стилу живота.