Од виралних дестинација до стварног живота – шта путовања данас значе

Некада су белешке са путовања истраживачи водили у дневницима, а данас их пратимо у реалном времену, кроз влогове и блогове. Дигитални номади, путописни инфлуенсери и креатори садржаја воде нас на дестинације широм света, али и обликују начин на који бирамо где ћемо отићи.

Са више од 110 посећених земаља, десет попуњених пасоша и често преко 250 дана годишње на путу, путописна блогерка Јована Квржић истиче да су најзаунимљивије дестинације оне које су помало опасне или слове за такве.

„Неке од најзанимљивијих земаља које сам до сада посетила су свакако Авганистан, Венецуела, земље западне Африке, као што су Гвинеја-Бисао, Гвинеја, Гамбија, потом Етиопија, Саудијска Арабија... Могла бих да набрајам, заиста има много занимљивих земаља, мада ја волим да кажем да је свака на свој начин занимљива, посебна и другачија од других. А земља која има посебно место у мом срцу је свакако Пакистан", рекла је Јована Квржић.

Друштвене мреже у великој мери мењају начин на који бирамо дестинације. Једна фотографија или кратак видео-снимак данас могу преко ноћи неко место да учине глобално популарним.

„Неке од главних разлика су можда то што се на друштвеним мрежама не приказују толико гужве када причамо о тим виралним дестинацијама. Јер људи попут мене можда бирају да дођу у неком тренутку када нема превише људи, мада у последње време ја заиста желим да покажем што верније, тако да нема више оног устајања пре зоре да бих била на локацији на којој нема људи. Некако ми је битнији тај аутентичан приказ од саме естетике", истакла је блогерка.

Како каже, после великог броја путовања схватила је да је највише привлаче локална искуства и људи.

„Заправо, оно што сам схватила после толико земаља јесте да је оно што ме на крају највише привлачи неко локално искуство и људи. Али, када бирамо дестинацију, обично не бирамо због тога, јер можда нисмо ни имали прилике да видимо људе. Увек негде видимо ту неку архитектуру или евентуално природу, а заправо највећи утисак у једној земљи остављају њени људи", истиче саговорница РТС-а.

Док су нека места већ одавно на туристичким мапама, друга и даље остају скривена, све док их неко не открије и не подели своје искуство.

„Рекла бих да је генерално тренд у путовањима да се обилазе мање познате туристичке дестинације, јер смо сви схватили да масовни туризам некада и није толико добар. Иако је моје мишљење, али и оно што сам видела на терену, да туризам генерално у 90 одсто случајева заиста користи локалном становништву, није добро ни у чему претеривати", рекла је Јована Квржић.

Жеља за аутентичним и јединственим искуством Јовану је одвела и на Антарктик.

„Ви када одете тамо — занемите. Тако бих рекла да, када одете на Антарктик, заиста останете без речи. Волим да кажем да сам можда чак и превише рано отишла на Антарктик, јер већина људи која је била са нама на броду има више од 70 година и некако то јесте круна тих путовања, или просто живота, пошто је заиста посебно искуство. Али ја сам отишла у ранијем добу живота, тако да сада морам да нађем неку нову круну“, додала је Квржићева.

Са путовања до нас не стижу само фотографије и видео-записи, већ и приче које нас подсећају колико је свет разнолик и колико га вреди откривати.