Neda Knežević: Umetnici ne žele da nekritički afirmišu i reprodukuju ideološki kontekst

Direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević je arheolog, magistar iz oblasti istorije i filozofije prirodnih nauka i tehnologija, viša kustoskinja i predsednica žirija ŽIVA nagrade za najbolji slovenski muzej. Više od dve decenije bavi se zaštitom, upravljanjem, promocijom i prezentacijom kulturnog nasleđa kroz javni i privatni sektor.

Projekti koje je do sada vodila bili su namenjeni podizanju javne svesti o značaju kulturnog nasleđa za interkulturni dijalog i održivi razvoj. Novinari je znaju kao rukovodioca institucije kulture koji uvek odgovara na telefonske pozive iz medija i spremna je da sa osmehom, ali otvoreno, razgovara i o instituciji koju vodi, i o muzeologiji i kulturi uopšte.

Učestvovali ste na upravo završenoj Međunarodnoj muzeološkoj konferenciji o artefaktima koji se odnose na Drugi svetski rat. Konferencija je trebalo da se održi u Moskvi, održana je onlajn. Koja je glavna ideja ovog skupa, šta je Vama bilo najzanimljivije?

- Festival "Intermuseum" svakako je jedna od najvećih međunarodnih muzeoloških konferencija, koja svojom razgranatom strukturom pruža mogućnost uvida u sve sfere rada muzeja, počev od edukativnih aktivnosti i inkluzije, izložbenih aktivnosti i međunarodne saradnje, fonda i istraživačkog rada, pa do informacionih tehnologija i bezbednosti. Svake godine na ovom festivalu učestvuje oko 400 ruskih i stranih muzeja, više od 40 hiljada posetilaca. Ovogodišnja tema jeste veliki jubilej, odnosno 75 godina od pobede nad fašizmom.

Što se tiče ustanova, zastupljeni su na prvom mestu ruski muzeji, od onih najvećih poput Ermitaža, Puškinovog muzeja i Tretjakovske galerije do muzeja iz unutrašnjosti. Kroz različite programske celine bili su zastupljeni predstavnici mnogih evropskih i američkih muzeja. Muzej Jugoslavije učestvovao je zajedno sa Muzejem Vojvodine i Muzejem Batinske bitke u okviru panela "Forum slovenskih kultura". Glavna poruka i utisak svakako jeste značaj koji se i danas daje nasleđu Drugog svetskog rata u Rusiji, što, nažalost, već dugo nije slučaj u našoj zemlji.

Koronavirus je zatvorio muzeje širom sveta na najmanje dva meseca. Zatvoriti i ponovo otvoriti neki muzej za publiku ne znači prosto zaključati/otključati vrata. Kako je izgledalo zatvaranje Muzeja Jugoslavije koji vodite?

- Muzej Jugoslavije je veliki kompleks u čijem sastavu su objekti: Muzej "25. maj", Kuća cveća, Stari muzej, Biletarnica sa suvenirnicom i kafeom (K 25), ukupne površine 5.362 m² i park površine 2,16 hektara. Funkcionisanje ovakvog sistema u punom kapacitetu zahteva ozbiljnu logistiku, kao i stabilnu tehničku-tehnološku bazu.

Posle proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, usledilo je zatvaranje Muzeja za posetu koje je trajalo nedelju dana. Do uvođenja vanrednog stanja Muzej je primao veliki broj posetilaca (130.000 posetilaca godišnje), te je u novonastaloj situaciji bilo neophodno obezbediti uslove u kompleksu, što je podrazumevalo podešavanje temperature i vlage u objektima, zatim organizovanje obezbeđenja i čišćenja, za šta Muzej angažuje izvršioce po zakonom utvrđenoj proceduri.

Zaposleni u Muzeju nisu prekidali sa radom u periodu kada je Muzej bio zatvoren, većini je bio omogućen rad od kuće, a njihove aktivnosti bile su prilagođene kreiranju sadržaja u virtuelnom okruženju. Organizovana su dežurstva, a grupa od petoro zaposlenih dolazila je svaki dan u Muzej. Svi objekti i depoi kontrolisani su na dnevnom nivou.

Otvaranje Muzeja je po etapama, koliko je to složen proces, kada će biti završen?

- Poštujući preporuku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije o nastavku rada muzeja i drugih ustanova zaštite kulturnog nasleđa, Muzej je otvorio vrata za posetioce 28. aprila. Otvaranju Muzeja prethodile su temeljne pripreme, uz primenu svih propisanih mera Vlade Republike Srbije koje utiču na zaštitu zdravlja i bezbednosti posetilaca i zaposlenih.

Počeli smo sa radom u redukovanom obimu. Publika za sada može da obiđe muzejski park sa skulpturama i Kuću cveća. Ostali objekti u kompleksu Muzeja Jugoslavije otvoriće se krajem juna meseca, kada planiramo i novu postavku u zgradi Muzej "25.maj".

Izložba fotografija „Drugi svetski rat 75 godina kasnije", koju ste najavili, nije prosto izlaganje foto i druge dokumentacije. Kako je koncipirana?

- U fokusu izložbe pod nazivom "TANJUG javlja: Rat je završen", jeste foto-kolekcija nastala radom novinske agencije Nove Jugoslavije, stvorene između ostalog i sa ciljem da se vestima i slikom bori za oslobođenje naroda i države i socijalnu revoluciju. Izmeštena iz prirodnog konteksta, fotografija nam, kao dokument vremena u kome je nastala, šalje poruku o tome kako je izgledala Jugoslavija u mesecima koji su neposredno prethodili oslobođenju i u mesecima koji su sledili posle oslobođenja.

Izložba će publici ponuditi uvid u jedan do sada nepoznat materijal, koji je nedavno registrovan kao celina u okviru obimne foto-građe koju Muzej Jugoslavije baštini, igrom slučaja dugo čuvan van očiju javnosti, i to na nivou koji će im omogućiti da ga sagledaju bez stroge kustoske selekcije, skoro kao da su sami zaronili u arhiv. Takođe, posetiocima će biti ponuđena i tumačenja kustosa kroz vođenja, ali i tumačenja eksperata koji će biti pozvani da određene fotografije komentarišu.

Imamo li pravu sliku o delatnosti sadašnjeg Muzeja Jugoslavije?

- Čitav period postojanja Muzeja (istorije) Jugoslavije, od osnivanja 1996. godine, obeležen je krizom identiteta - nesaglasjem između samog imena institucije i sastava nasleđenih kolekcija - Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Više od dve decenije traju sporadični napori da se ova dva heterogena, ali jasno simbolički omeđena fonda sliju u jedinstven fond, koji bi trebalo na adekvatan način da predstavi istoriju Jugoslavije.

Upravo je fokus isključivo na istoriju umnogome doprineo da se postojeća kolekcija sagleda kao neadekvatna u kontekstu novonastalog muzeja uprkos tome što, pored istorijskog, poseduje značajan kulturološki, sociološki i antropološki potencijal. Značajan korak u tom pravcu je promena imena Muzeja, kao i revalorizacija muzejskog fonda koja, pored normativnog okvira, razmatra i transformacije koje je taj okvir generisao.

Predmeti i istorijska građa, nasleđeni od prethodno ugašene dve ustanove, čine temelj na kojem se razvija Muzej Jugoslavije. Muzej je i memorijal i mesto sećanja, jer se nalazi na delu nekadašnjeg rezidencijalnog kompleksa Josipa Broza, gde su Broz i njegova supruga Jovanka sahranjeni, ali je i javna institucija, koja kontinuirano promišlja svoje pozicije, funkcije i istoriju.

Raspisan je konkurs za izradu nove štafete mladosti. Šta su motivi za takav konkurs?

- Važno je naglasiti da nije Muzej Jugoslavije raspisao konkurs za Štafetu mladosti, već je konkurs deo umetničkog rada pod nazivom "n(ex)t y(o)u/novi revizionizam", koji su osmislili članovi umetničkog kolektiva "Karkatag". U kontekstu ovog rada, koji će biti prezentovan u četiri faze tokom narednih meseci, kampanja "Next you" predstavlja prvu u nizu i upravo u okviru nje raspisan je konkurs o kome je reč.

Primetićete da jezik kojim se potencijalni učesnici pozivaju podseća delimično na jezik savremenih PR i marketinških agencija. Poigravajući se originalnim ideološkim kontekstom, umetnici nisu želeli da ga nekritički afirmišu i reprodukuju, već im je upravo namera da otvore raspravu o tome na koji način ta ideja funkcioniše u savremenom trenutku i kakav je odnos lokalne zajednice danas prema tom nasleđu.

Ovo je inače drugi put da Muzej sarađuje sa ovim umetničkim kolektivom, više puta nagrađivanim, koji već deset godina deluje na lokalnoj i međunarodnoj sceni. Prvi put smo ostvarili saradnju u okviru projekta Leto u Muzeju, 2018. godine.

Kakvi su planovi Muzeja Jugoslavije za jesen? Hoće li biti dovoljno sredstava da se oni i ostvare?

- Program rada Muzeja za 2020, ali i za 2021. godinu uslovljen je vremenom dobijanja sredstava za izvođenje radova na restauraciji fasade i pristupnih platoa zgrade Muzej "25. maj". Za postizanje standardnih muzeoloških uslova za čuvanje i izlaganje kulturnih dobara koje Muzej Jugoslavije baštini neophodno je restaurirati fasadu, kao poslednju fazu na obnovi ovog objekta.

Dok radovi traju, zgrada Muzeja "25. maj" će biti ponovo zatvorena za publiku. Restauraciju fasade će finansirati Banka za razvoj Saveta Evrope, iz projektnih zajmova za modernizaciju infrastrukture u kulturi.

Planirana sredstva za programsku delatnost su umanjena, zbog situacije izazvane pandemijom koronavirusa, za 31% i u skladu sa tim realizovaćemo delove planiranih programa. U okviru programa kojim se obeležava 75 godina od završetka Drugog svetskog rata, pored pomenute izložbe fotografija iz kolekcije Muzeja, bavimo se i preispitivanjem nasleđa Drugog svetskog rata na osnovu materijala iz fonda.

Ovaj segment nasleđa biće oživljen i u okviru aktuelne izložbe Muzejska laboratorija, koja kroz prizmu višestrukih interpretacija razmatra nasleđene kolekcije Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i Memorijalnog centra Josip Broz Tito.

Programska artikulacija neće se odvijati samo kroz izložbeni deo markiranjem eksponata relevantnih u kontekstu kraja Drugog svetskog rata, već i kroz govorno-edukativni program, koji će sadržati i javne razgovore u kojima će biti sučeljene različite pozicije, kao i kroz tematska vođenja. Program će obuhvatiti i privatne narative o završetku rata kroz audio i video-zapise. 

Da li ćete nastaviti sa održavanjem programa na koje su se posetioci Muzeja Jugoslavije već navikli, kakvi su planovi za sledeću godinu?

- Uz poštovanje mera uvedenih zbog pandemije koronavirusa, a nakon njihove relaksacije, i nadamo se, ukidanja, nastavićemo sa našim redovnim programima. To su programi koji su već dobro poznati našoj publici: Leto u Muzeju, program koji je namenjen uglavnom mladoj lokalnoj publici i koji uspešno afirmiše Muzej kao mesto za druženje i zabavu i u okviru koga će se i ove godine održati koncerti i pozorišne predstave;

Porodični dan kojim se promoviše Muzej kao mesto gde porodice mogu da provedu svoje slobodno vreme, zabave se i usvoje nova znanja i Razgovori o Jugoslaviji, koji su već dobro poznati našoj publici.

Za sledeću godinu planiramo izložbu o industrijskom nasleđu, koja je rezultat saradnje Muzeja nauke i tehnike i Muzeja Jugoslavije. Dva muzeja odlučila su se na saradnju u želji da se industrija sagleda u svojoj kompleksnosti: i kao proces proizvodnje, ali i kao složeni oblik udruživanja ljudi.