Брак је исти као некад, само више нисмо спремни да у њему остајемо по сваку цену

Данас људи много више очекују од својих веза и много су им битније него неким ранијим генерацијама. Реч која би могла да генерално опише међуљудске односе у данашњем времену, по мишљењу Небојше Савића, била би дисконекција.

„Једноставно, ми смо се отуђили, отуђили смо се од бога, од природе, једни од других, родитељи од деце, деца од родитеља. И оно што чујем од својих клијената, што је посебно забрињавајуће, је када људи кажу 'изгубио сам себе, више не знам шта желим, не знам шта хоћу'“, истиче психотерапеут.

Шта је то „више“ што желимо

Сви ми имамо одређене базичне психолошке потребе, додаје гост Јутарњег програма. Да будемо вољени, да нас неко разуме, да нас неко подржава, да се осећамо поштовани.

„Али када смо дисконектовани на све ове начине, онда је очигледно тешко сачувати и градити неку блискост и у пријатељским односима, а камоли у односима емотивним или брачним, где пуштамо једну особу на један посебан начин у наш живот.“

Не тако давно, било је чак и срамота имати неког у породици ко је разведен. Данас се развод брака омасовио, не зато што је пожељан и добар, истиче психотерапеут, већ је због те масовности просто постао друштвено прихватљив.

„Има одређена доза себичности, егоцентричности која наравно утиче на брак и нека нетолеранција, што није било карактеристично за прошла времена бракова наших родитеља или дека и баке. А и сами брак се променио јер тај патријархални систем који је вековима био овде на нашим просторима се сада мења, а још увек не знамо шта је следећи модел“, додаје Савић.

Нови модел заједничког живљења

Људи су вековима живели на исти начин, а родне улоге у браку су биле непроменљиве. Данас се све јако брзо мења, и још увек трагамо за тим новим моделом заједничког живљења.  

Данас су људи доста финансијски стабилнији и једноставно нису спремни много ни на компромисе.

„Дешава се чак и да родитељи охрабрују младе брачне парове, ако на почетку имају озбиљне проблеме. Кажу им, 'па, не морате да се мучите, наћи ћеш ти другог или другу.' Као да их охрабрују да заврше тај однос уместо да решавају проблем.“

Психотерапеут додаје да није за брак по сваку цену, али увек паровима саветује да прво учине све што је до њих да брак успе. Јер, да би се брак склопио, потребно је да се две особе сложе, а да би се растурио, понекад је довољно да једна оде.

Највише развода у Војводини и Београду – синдром града Чачка

Тренд о броју развода у ова два региона Србије се већ годинама понавља, али до сада није урађена нека озбиљнија студија о томе, напомиње гост Јутарњег програма. Међутим,  донекле је логично да имамо већи број развода у градским срединама, зато што већина људи живи у градовима.

Чачак је у последње три године готово сустигао Војводину по проценту развода

Горан Јаворац, социолог Центра за социјални рад у Чачку истиче да је од 2021. године у граду Чачку енормно почео да расте број развода. У периоду пре пандемије ковида 19, број развода је био на стабилном нивоу и није имао велике осцилације. Данас се са сигурношћу може рећи да је задње три године стопа развода за 40 одсто виша него пре пандемије. Пошто нису рађена релевантна истраживања, тешко је говорити о разлозима, додаје саговорник Силвије Пашајлић, дописнице РТС-а из Чачка.

„Оно што је дефинитивно узрок је да је породица у кризи и да је породици неопходна подршка и помоћ. Један од разлога је што је комуникација између партнера у задње време постала све мања, односно партнери све мање комуницирају. У тој тишини најчешће партнери када заћуте, после извесног времена један од партнера покрене поступак развода брака“, истиче Јаворац.

Такође,  млади  се све касније одлучују да склапају брак и све касније улазе у брачну заједницу. Број склопљених бракова континуирано из године у годину опада док број развода са друге стране расте.

„Неке активности су већ предузете, а то је да ове године крећемо са Саветовалиштем за брак и породицу. Углавном су услуге које су се спроводиле у систему социјалне заштите у претходном периоду биле усмерене на појединца, било да су из категорије деце, одраслих или наших најстаријих суграђана. Остало је негде занемарена цела породица, и занемарене су оне услуге које се развијају и које пружају подршку и помоћ целој породици“, истиче Горан Јаворац, социолог Центра за социјални рад у Чачку.

Разводе се и млади и стари

Некад су људи трпели лош брак, па када дођу у неке средње године одустану од развода јер сматрају да је прекасно. Ако се погледају статистички подаци Републичког завода, просечан брак траје 13 година, што отприлике значи да се људи разводе у средњим, четрдесетим годинама.

„Али морам да кажем, исто је повећан број развода људи који су преко 30 и 40 година у браку. Значи, синдром празног гнезда, деца су отишла, људи су схватили да немају ништа заједничко, што је трагично. И онда једноставно се разведу. Не мора да значи да има неке велике конфликте, једноставно немају ништа заједничко, схватили су да су деца била једини разлог што су они остали заједно“, објашњава психотерапеут.

Годишњи одмор окидач развода

Људи мисле да ако имају озбиљне проблеме у браку, да ће ако промене окружење све бити боље, објашњава брачни саветник.

„Међутим, сунчеви зраци, слана вода не помажу кад је брак лош, једноставно то тако не иде. У почетку имамо то узбуђење, поготово ако смо били на месту где никад нисмо били. Да, мало узбуђења, али се ми брзо вратимо на своје, јер оно што јесмо и што имамо у браку, то носимо са собом“, додаје Савић.

Зато је савет да уколико имате озбиљне проблеме у браку, решите их пре одмора, да вам се не би одмор претворио у пакао.

Ако имате мање проблеме, психотерапеут Небојша Савић, на крају гостовања у Јутарњем програму, препоручује да направите договор: „Нећемо о томе на одмору, уживамо, посветићемо се један другом и сами себи, а решићемо то када се вратимо.“