Преминуо академик Зоран Л. Ковачевић

Зоран Л. Ковачевић рођен је у Попинцима, 23. септембар 1935. године. Дипломирао је 1962. године на Медицинском факултету у Београду. Након завршетка основних студија, изабран је за асистента у Заводу за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду. Године 1971, на истом факултету, одбранио је докторску дисертацију под насловом „Оксидативни метаболизам глутамина нормалних и малигних ћелија“.

На Медицинском факултету Новосадског универзитета прошао је сва универзитетска звања – био је шеф Катедре за биохемију (од 1982), а за редовног професора изабран је 1985. године. Такође, био је руководилац Завода за биохемију Клиничког центра у Новом Саду.

Током 1969. године стручно се усавршавао на Департману за биохемију Универзитета у Бристолу, на којем је и касније у више наврата боравио бавећи се проучавањем целуларне енергетике и метаболизма. Усавршавање је наставио као стипендиста Националног института за здравље САД, у научном центру "City of Hope" у Лос Анђелесу током 1970. године.

Као стипендиста Европске организације за молекуларну биологију боравио је у Институту за физиологију и биохемију Универзитета у Минхену (1980) и у Институту за хемију Универзитета у Марбургу (1983).

Године 1987. успоставља сарадњу са Лабораторијом за експерименталну онкологију Универзитета у Индијанаполису. Био је гостујући професор на Департману за биохемију Меморијалног универзитета у Њуфауделеду (Канада).

За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1984. године, док је за редовног члана изабран 1990. године.

Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991. године. Функцију председника Огранка САНУ у Новом Саду обављао је од 2002. до 2015. године.

Био је дугогодишњи председник Биохемијског друштва Војводине и члан Медицинске академије Српског лекарског друштва и Биохемијског
друштва Велике Британије. Такође, био је члан Европске академије наука и уметности из Салцбурга, те инострани члан Црногорске академије наука и умјетности и Њујоршке академије науке.

Један је од утемељивача модерне наставе биохемије на Медицинском факултету у Новом Саду, где је предавао студентима медицине и биологије. Године 1971. основао је Лабораторију за проучавање енергетике, метаболизма и транспорта у изолованим митохондријама нормалних и малигних ћелија, прву и једнине те врсте у тадашњој Југославији.

Академик Ковачевић био је један од водећих експерата из области експерименталне биохемије. Његова богата библиографија броји више од 180 научних и стручних радова, од којих је велики број објављен у најугледнијим међународним научним часописима међу којима су: Biochemical Journal, Cancer Research, Europeаn Journal of Biochemistry и др.

Аутор је практикума и уџбеника биохемије и молекуларне биологије за студенте медицине, као и бројних монографија међу којима се издвајају: „Молекуларна организација и функција митохондрија“, „Еволуциони и функционални аспекти малигне астерације ћелија“, „Ентропија и биоенергија“, „Малигне неоплазме – генетски или епигенетски феномен“ и „Интегративна патогенеза хроничних болести старења“. Био је предавач по позиву на бројним међународним научним конгресима и симпозијумима.

Његова дугогодишња проучавања биохемије и молекуларне биологије малигних тумора резултовала су дефинисањем концепције по којој се суштина малигнитета састоји у репрограмирању експресије гена у смислу активације неопластичног програма ћелије, односно у епигенетским променама што савремена истраживања све више потврђују.

За свој научни и педагошки рад примио је многе награде, међу којима су: Награда за науку Српског лекарског друштва (1993), Златна плакета са медаљом Универзитета у Новом Саду за животно дело, Награда за најцитиранијег научника Војводине коју додељује Покрајински секретаријат за науку Војводине (2010).

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.