"Kolekcionar kao kustos" – vredna zbirka Mihaila R. Mirića od večeras u Galeriji RTS

Zbirka dela Mihaila R. Mirića sabrana u izložbi pod nazivom "Kolekcionar kao kustos" autora Nikole Kusovca biće otvorena večeras u Galeriji RTS. Dela Aralice, Radovića, Gvozdenovića, Čelebonovića i drugih akademskih stvaralaca sa ovih prostora, moći će da se vide u Takovskoj 10 sve do 25. oktobra.

Poreklom iz Like, rođen u selu Trnavac kod Korenice 21. juna po Srbe zlosrećne 1942. godine, sledeći sudbinu mnogih svojih sunarodnika iz Like, Mihailo R. Mirić obreo se 1946, u Beogradu, gde se školovao i stekao ugled uspešnog poslovnog čoveka, prvo bankarskog činovnika a potom i rukovodioca u cenjenoj i popularnoj turistučkoj organizaciji "Putnik".

Dve njegove, u zrelim godinama, objavljene knjige poezije, Čovek iz senke, 2001. i Povratnik, 2005. godine, kao i dvadesetak naslova koje je potpisao kao direktor izdavačke kuće "Istočnik", upućuju na zaključak da je Mirić po prirodi bio sklon umetnosti i umetničkom stvaralaštvu.

To najbolje potvrđuje priroda njegove zbirke slika i skulptura koje je skupljao tokom tri poslednje decenije prošlog veka, ali i u prvim godinama trećeg milenijuma, sve do prerane smrti, 4. maja 2008. godine.

Više je nego očigledno da ga je slikarstu i likovnom stralaštvu privuklo pre svega delo Stojana Aralica (1883 - 1980), inače najpopularnijeg srpskog i jugoslovenskog umetnika rodom iz Like.

Poput istinskog kustosa, dobro upućenog znalca u svoj posao, Mirić je uspeo da u svoju zbirku unese dela koja na ubedljiv način pokazuju dugu razvojnu stvaralačku putanju Stojana Aralice.

Dela Gvozdenovića, Čelebonovića, Konjovića.... 

Osim vrednog Aralicinog opusa, drugu celinu u Mirićevoj zbirci predstavljaju radovi akademika, člana SANU, i likovnog pedagoga Nedljka Gvozdenovića (1902 - 1988), takođe prijatelja samog kolekcionara i njegove porodice.

Takođe i hronološkim redom, počev od krajnje neobičnog, ranog rada, takođe akademika Jovana Bijelića (1884 - 1964), dela akademika Ivana Radovića (1894-1973), zatim Petra Dobrovića (1890 - 1940), akademika Marka Čelebonovića (1902 - 1986).

Nadalje slede dela sve samih članova SANU: Milana Konjovića (1898 - 1993), Babete Bete Vukanović (1872 - 1972), Zore Petrović (1894 - 1962), Borivoja Bore Stevanovića (1879 - 1976), Mila Milunovića (1897 - 1967).

Koliko je Mirić u svojim kriterijumima prilikom izbora dela za svoju zbirku držao do činjenice da ono mora biti rad akademika, upečatljivo svedoči to da je u njegovom posedu, od svega tri skulpture jedna rad akademika Riste Stijovića (1894 - 1974).

Druge dve skulpture takođe izlivene u bronzi su rad Frana Menegela Dinčića (1900 - 1986) i delo Mire Sandić (1924 - 2010).

Prava je šteta što se Mirić, pored visoko postavljenih kolekcionarskih kriterijuma određenih članstvom umetnika u Srpsku akademiju nauke i umetnosti, nije više i slobodnije bavio skupljanjem dela ostalih srpskih umetnika, jer je zato očito bio sasvim spreman.