Читај ми!

Шта се дешава са антителима после омикрона

Омикрон је убрзао раст броја заражених које лечи мање здравствених радника, јер су и сами заражени. Повећао је и гужве испред ковид амбуланти. Докторка Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије наводи за РТС да се омикрон брзо шири те да је велики притисак на ковид амбуланте. Оцењује да нас је изненадио на много начина па је тешко предвидети када ће доћи до смиривања овог таласа.

Докторка Марија Гњатовић каже да омикрон избегава већ створени имунитет, те да је притисак на здравствени систем велики.

"Велики је притисак на тестирање и ковид амбуланте, мањи, на сву срећу, на болнице. Међутим, овај сој се јако, јако брзо и лако шири, лако избегава већ створени имунитет, свеједно да ли је стечен природном инфекцијом или након вакцинације,  тако да је притисак на здравствени систем велики", наводи Гњатовићева.

Истиче да нас је омикрон изненадио на много начина па је тешко предвидети када ће доћи до смиривања овог таласа.

"Омикрон нас је изненадио на много начина, пре свега по брзини ширења и по томе што је доста другачији, доста измењен, доста избегава одговор, тако да је тешко предвидети када ће доћи до смиривања овог таласа", објашњава гошћа Наздравља.

Која је специфичност омикрона 

Наводи да је специфичност омикрона та да избегава имунски одговор стечен вакцинацијом или природном инфекцијом.

"То до сада нисмо виђали, реинфекције су код делта соја биле јако ретке. Сада је јасно да су реинфекције честе. Тако да је по томе најспецифичнији и на срећу изазива блаже симптоме. То наравно тек треба потврдити јер се омикрон тек појавио код нас, треба га пратити. Клиничари ће дати информацију о томе - колико он изазива, колико је у могућности да изазове неку тежу клиничку слику. То наравно и од општег стања пацијента, али оно што смо до сада могли да видимо је да се он ипак задржава више у горњим дисајним путевима, да мање изазива упале плућа, озбиљнија стања", каже Гњатовићева.

Да ли ћемо створити антитела након инфекције омикроном 

На питање да ли то што су симптоми код омикрона за сада блажи значи да ће се након инфекције створити мање антитела одговара да је тешко дати сада одговор на то питање.

"За неколико недеља ћемо имати неке прецизније податке о томе. Али, свакако на већ створени имунитет додатна инфекција омикроном ће ојачати наш организам у свом имунолошком и одбрамбеном смислу и што се тиче и појаве евентуално нових сојева", објашњава Гњатовићева.

На питање  колико ће нас дуго антитела створена инфекцијом омикроном штитити, којом брзином ће нестајати, наводи да је досадашње искуство показало да блажа клиничка слика изазива стварање мање антитела, а да тежа клиничка слика изазива стварање већих количина антитела.

"Али опет понављам, јако је мали број људи који до сада или није вакцинисан или није прележао ковид, те је у том смислу тешко пратити, али ће сигурно све те комбинације дати један добар имунолошки одговор који ће личити на једну поливалентну вакцину јер ћемо имати читаву лепезу антитела према различитим доменима, с протеина који се мењају код тих мутираних појава", објашњава Гњатовићева.

Колико нас постојеће вакцине штите од омикрона

Додаје да је интересовање за проверу антитела велико и да грађани желе да виде колико су заштићени, али и да има оних који то раде да би добили зелени сертификат.

"Јасно је да су се и од омикрона успешно борили они који су били свеже вакцинисани и који су имали јако високе вредности антитела. То је наравно прелиминарно запажање и то треба даље испитивати. Тако да има појединаца који једноставно желе да знају каква им је ситуација на одбрамбеном плану и проверавају се антитела у циљу добијања зелених сертификата, односно ковид пропусница", наводи гошћа Наздравља.  

Додаје да је још непознато и то колико нас постојеће вакцине штите од омикрона.

"Раде се истраживања, произвођачи вакцина пре свега испитују какав је утицај имунитета створеног након вакцинације на омикрон сој. Израелци су објавили да четврта Фајзерова доза делимично штити од омикрона, али морам рећи да смо заправо видели да све вакцине јако добро утичу на то да клиничка слика буде блага. Питање је и колико и сам омикрон изазива благу клиничку слику, а колико на то утичу сви ти створени имунитети и након природне инфекције и након вакцинације. Тако да ћемо податке о томе тек добијати", објашњава Гњатовићева. 

Шта ако немамо антитела 

На питање да ли имамо разлога за забринутост, уколико немамо антитела одговара:

"Значај антитела никако не треба занемарити. Наравно нису она једина, ту су т-ћелије, али свакако за ту прву одбрану антитела јесу важна и добро је када их имамо што више. И сада, када је омикрин у питању, видимо да су најбоље прошли, да су најзаштићенији они са високим вредностима антитела. Наравно, ми не можемо сад да кажемо код сваког појединца колика је та вредност која ће га штитити. Ово је опште запажање које ћемо даље испитивати."

Колико су коктели антитела ефикасни код омикрона

"За омикрон не знамо, он је измењен и потребно је прилагођавати ту врсту терапије. Све те коктеле треба прилагођавати, у некој мери ће штитити као и вакцине. Принцип је врло сличан, с тим да је важно да се таква терапија добије на самом почетку болести у договору са лекаром и код пацијената који имају предиспозицију да развију неки тежи облик болести", објашњава гошћа Наздравља.

У нашој земљи је почела студија којом се мери колико нас дуго штите вакцине, испитаници се прате годину дана. Та студија помоћи ће да сагледамо како могу вакцине да се побољшају.

"Запажања су и да су отпорни на омикрон били они који су некад прележали болест, заразили се можда делта варијантом вируса, вакцинисани су, тако да су они створили неку лепезу антитела и на основу тога се успешно изборили против омикрон варијанте. Тако да свакако ће резултати те студије да помогну да се побољшају вакцине и имаћемо коначну представу о томе - каква је њихова ефикасност. Наравно, појава омикрон соја у популацији и оволика раширеност могу на неки начин да мало отежају извођење и саме студије с обзиром на то да се сада мешају сви ти сојеви и одговори организма", каже Гњатовићева.

На питање шта је будућност борбе са ковидом одговара:

"Као и до сада вакцинација је јако важна, рад на новим иновативним терапијама, протоколи за лечење су, рекла бих, усавршени и све те студије јер све што више знамо о томе, лакше ћемо се изборити."