Održan sedamnaesti protest "Srbija protiv nasilja", učesnici prošetali do zgrada RTS-a i REM-a

Учесници протеста стигли су до седишта РЕМ-а где се окупљенима обратила апсолвенткиња Факултета политичких наука Милица Костин.

"Свих ових седамнаест недеља док шетам кроз мене пролазе три емоције – туга, бес и нада. Туга јер се сваки пут морамо присетити због чега смо овде, бес јер реакције и назнаке промена не постоје, а такође се јавља и нада јер смо заједно у овоме и никада нећемо стати“, поручила је Костин.

Указала је на проблеме студената у Србији, поскупљење студентског живота, али и све теже услове због којих морају да раде и студирају.

“Ми који стојимо овде смо они који се боре за боље сутра. Ми смо они који траже функционисање институција. Зар је то превише? Зар ми овим што радимо рушимо државу или крпимо срушену? Зар рушимо државу ако пријавимо да је нестало светла на улицама, а они одбијају и да траже квар. На нама је да ако одбијају да траже проблеме и кварове, макар то био нестанак уличног светла, на нама је да кажемо – нестало је светло, упалите светло, предуго смо у мраку“, поручила је Костин.

Професорка српског језика и књижевности Весна Војводић рекла је да је једина шанса да се ослободимо од насиља у просвети и целом друштву хоризонт заједништва.

Поручила је да су "годинама, деценијама исти људи одговорни за регресивне друштвене процесе у којима је потпуно расточено, разваљено и уништено све што је деловало као неки вредносни систем".

"Уместо да живимо достојанствено у друштву у којем постоји просвећена демократија, ми смо се сведоци да се на нас гледа као на неку претполитику, бесловесну гомилу која ништа друга не заслужује него да буде заједница преживљавања", истакла је Војводићева.

Указала је да "живимо у друштву простачког популизма".

"У том друштву наши протести сваки пут су начин да кажемо – не пристајемо на ово. Протести су начин да покажемо да истрајавамо на путу да од поданика поново постанемо грађани", додала је Војводићева.

"Важно је питање и за наше ђаке – ми сви знамо, али како би одговорила срамна политичка елита на питања на која ћемо ми чекати одговоре својих ђака – да ли су спремни за демократију, поштење, емпатију, солидарност и на крају најважније прихватање различитости и прихватање да неко има права да другачије мисли. Зато мислим да нам је једина шанса да се ослободимо од насиља у просвети и целом друштву хоризонт заједништва, окренимо се себи док још имамо коме“, поручила је Војводићева.

Окупљенима се најпре обратила професорка социологије из Зрењанина Сенка Јанков која је поручила да “ово друштво не може кренути напред док се ствари не назову правим именом, док се не казне одговорни са именом и презименом, док се не рестартује правна држава“.

“Прошло је више од 100 дана од незамисливе трагедије која нам се десила, више од сто дана од када смо на најбруталнији начин суочени са потпуним колапсом друштвеног и образовног система. Док смо ридали за изгубљеним животима, школа нам се насилно и произвољно укидала, запљускивале су нас лажи са конференција за штампу и скупштинске говорнице, говор мржње се изливао са националних фреквенција доливајући со на живе ране овог друштва“, рекла је Јанков.

Питала је како је могуће да власт седамнаест недеља “игнорише захтеве за оздрављење овог друштва“.

“Одговор је врло једноставан, јер се налази управо онде где је све и почело – у просвети. Колапс просветног система се није десио случајно и преко ноћи, на њему се предано радило кроз сваку непроцесуирану аферу, кроз продаје испита, увођење додатних предмета без консултација са струком, кроз оркестриране отпоре сваком просвећивању и освешћивању у дубокој кризи са вршњачким насиљем, кроз немост и игнорисање институција на политичка запошљавања у школама, кроз дозвољење притиске и претње за поправљање оцена, кроз плагијате и куповине диплома“, нагласила је Јанков.

“Када просветни радник свој посао ради предано, поштено и тачно онако како то закон од њега захтева и тражи, он постаје претња, он је реметилачки фактор овог система, јер он је тај који образује и обликује младост друштва. Он има прилику да их научи и да им покаже зашто не треба да се ћути и трпи, зашто не сме да се жмури на неправде, како да се разоткрију лажи и манипулације, али најгоре од свега он може да их научи да имају право да све ово и гласно кажу. Такав просвети радник је проблем и треба га склонити и ућуткати“, додала је Јанков.

Без образовања држава не постоји, јер је свака област друштва је резултат образовања, поручила је Јанков.