Čitaj mi!

Nada Kuljić Kapulica o omikronu: Novinska vest nije naučna vest, treba vremena za dokazivanje

Od zastrašujućih, do krajnje relativizujućih naslova, tako se ovog vikenda govorilo i pisalo o novom soju korone – omikronu. Vest da su naučnici otkrili drastično mutiranu verziju, koju su pojedinci opisali kao najgoru do sada, neke zemlje propratile su zatvaranjem granica. Virusološkinja Nada Kuljić Kapulica kaže za RTS da novinska vest nije naučna vest i objašnjava šta time misli.

Prethodnih dana intenzivno se govori o novom soju koronavirusa - omikronu, za koji pojedini stručnjaci navode da je potencijalno opasan zbog 32 mutacije na spajk proteinu, što bi moglo da pomogne virusu da zaobiđe zaštitu koju daje vakcina, ali i da poveća sposobnost širenja virusa.

Virusološkinja Nada Kuljić Kapuljica objasnila je, gostujući u Beogradskoj hronici, da novinska vest nije naučna vest, ističući da je potrebno vreme da bi se naučna istina dokazala.

"Poznato je u prirodi da je genetska divergnetnost karakteristika svih živih bića, od mikroorganizama do ljudi. Poznato je da su mikrobi velemajstori u načinu preživljavanja u borbi za opstanak. Ove genetske manipulcije koji pravi najnoviji virus su iznenađenje što ih ne možemo predvideti", objašnjava virusološkinja.

Prema njenim rečima, mnogo varijanti koronavirusa je do sada utvrđeno, ali su samo četiri do sada klasifikovane u teže varijante koje pobuđuju zabrinutost.

"To znači da, ako se pojavi neka nova varijanta, osnovno pitanje je kakve konsekvence ta varijanta nosi. Pošto je ovo hit pitanje na svim televizijama, pitanja su da li je taj novi soj koji se pojavio, da li izaziva težu bolest, veću smrtnost, da li će vakcina na njega da bude efikasna, da li se brže prenosi, da li će određene terapije biti efikasne. Ni (glavni američki epidemiolog Entoni, prim. aut.) Fauči ni (epidemiolog Predrag, prim. aut.) Kon ne znaju odgovor na to pitanje, a nemam ni ja", naglašava virusološkinja.

Ističe da je velika stvar ovog trenutka što se te genetske varijante zahvaljujući genetici, biotehnologiji i savremenim sredstvima brzo mogu dijagnostikovati.

"Nije svejedno napisati ta genetska slova, treba ih i pročitati, a za čitanje je potrebno vreme. Ne može savremena virusologija da zameni klasičnu virusologiju, kad morate da dokazujete neke stvari, a to dokazivanje dugo traje", poručuje Nada Kuljić Kapulica.

Podseća da je brazilski soj koronavirusa brzo nestao bez obzira na to što je bilo mnogo ljudi koji su dobili reinfekciju.

"Da podsetim, 2002. i SARS je nestao, bio je prvi kobni koronavirus, izuzev ona četiri koji ne izazivaju bolesti, bio je u 40-ak zemalja, imao smrtnost od 10 odsto i nestao", podseća virusološkinja.

Šta se desilo u Japanu 

U Japanu je naglo opao broj novozaraženih i sada se dnevno registruje nekoliko stotina slučajeva. U avgustu je na dnevnom nivou bilo i više od 200.000 novih slučajeva. Pojedina objašnjenja ovakve situacije idu dotle da se navodi da je virus izvršio genetsko samoubistvo.

Nada Kuljić Kapuljica objašnjava šta se to dogodilo u Japanu.

"Japan je imao promptnu vakcinaciju posle Olimpijade. Do tada su se kolebali, posle Olimpijade imali su oko tri odsto vakcinaisanih, sad mislim da imaju 77 odsto vakcinisanih. To je jedna kategorija", ukazuje virusološkinja.

Sem toga, dodaje, nije bilo zastoja u vakcinaciji u Japanu.

"Zbog incidenta u avgustu sa Moderninom vakcinom, u nekim serijama te vakcine nađene su primese nekih materija, Japanci su eliminisali te serije i nastavili vakcinaciju i već početkom novembra imali visok stepen vakcinacije i od 200 i nešto hiljada obolelih, posle Olimpijade, njihov broj je sada oko 200, a pre neki dan i nisu imali smrtni slučaj", navodi Nada Kuljić Kapulica.

Jedan od glavnih razloga je vakcinacija i to promptna – za tri meseca su povećali procenat vakcinisanog stanovništa.

"Oni su i jako disciplinkovan narod za razliku od nas. Jako su poštovali fizičku distancu bez obzira na psihologiju, otuđenje. Sem toga, po prirodi su tanki, nisu debeli, a zna se da je gojaznost jedan od faktora razbolevanja", napominje virusološkinja.

Treće objašnjenje je, prema njenim rečima, da je došlo do nekih genetskih promena kod virusa.

"Dokazali su da je u sojevima kod obolelih prisutna ne samo mutacija koja se gomilala na S proteinu već i da postoji mutacija u samom virusu i to na delu virusa koji učestvuje u prepisivanju virusne RNK, to je taj protein 14. Ako dođe do poremećaja tog proteina, ne može se razmnožavati ili se usporava", kaže Nada Kuljić Kapulica.

Takođe, kaže, ispitivane su i pojave u organizmu napadnute osobe i dokazano je da kod Japanaca postoji jedan enzim koji neutrališe virus i protein 14.

"Dobili su taj podatak da se ta greška događa, to je samo hipoteza kojom pokušavaju da razreše tu enigmu", kaže Nada Kuljić Kapulica, dodajući da sve ovo ne mora da znači da će Japanci biti zauvek zaštićeni i da je ovo predah.

Dodaje da ćemo i mi u Srbiji predahnuti jer i kod nas broj novozaraženih pada.