Србија на зачељу Европе

Српски бруто домаћи производ по становнику, мерен према куповној моћи, три пута је нижи од просека Европске уније. Нижи стандард од Србије имају само Албанија и БиХ.

Прошлогодишњи бруто домаћи производ Србије по становнику, мерен према стандардима куповне моћи, јесте 35 одсто просека Европске уније, показали су прелиминарни подаци које је објавио Евростат, завод ЕУ за статистику.

Животни стандард грађана Европске уније знатно се разликује у зависности од тога у којој земљи живе. То показује истраживање Европског завода за статистику, који је поредио бруто домаћи производ са куповном моћи.

Тако је БДП најбогатијег Луксембурга готово три пута већи од просека у Унији, а од најсиромашније Бугарске – која је мало испред нас – и до шест пута. Србија је једна од три европске земље са најнижим стандардом.

Поред тога, српски БДП према стварној индивидуалној потрошњи износио је 44 одсто просека ЕУ, објављено је на сајту Евростата.

Бруто домаћи производ – можда некима звучи као сложена економска категорија – јесте, у ствари, све оно што становници једне земље створе за годину дана.

"Кад је реч о бруто друштвеном производу, интересантно је да, док Словенија има два милиона, Хрватска четири, Србија седам до осам милиона становника, маса БДП-а је слична, и то показује да је код нас БДП знатно нижи него у Хрватској и Словенији. Нажалост, свако поређење са земљама изван ужег региона доводи до тога да се ми налазимо у још лошијој позицији", објашњава економиста Хасан Ханић.

Када се оно што створимо упореди са оним шта за то можемо да купимо, нижи стандард од нас имају Албанија и Босна и Херцеговина. Од некадашњих југословенских република најбоље је пласирана Словенија.

"Треба посматрати увек историјски контекст у којем су настали такви односи. Србија је и у бившој Југославији била на нивоу просека, а Словенија и Хрватска су биле развијеније. Онда су санкције Србији смањиле БДП за две трећине. Много је већи утицај санкција био на Србију него што је био утицај рата на Хрватску", каже економиста Милојко Арсић.

Без поређења са Европом

Ни друга поређења нам, нажалост, не иду у прилог. Иако наших 15 милијарди евра државног дуга на први поглед делују мало према стотинама и хиљадама милијарди грчког или шпанског дуга, економисти кажу да ми с њима не можемо да се меримо.

"Шпанија има исту незапосленост, готово сваки четврти не ради као и код нас, али имају и велике чак и веће проблеме што се дужничке ситуације тиче. Међутим, нама је, с обзиром на низак ниво економске развијености и бруто друштвени производ по становнику, маневарски простор сужен", истиче економиста Михаило Црнобрња.

Он додаје и да Србија не може да крене у неке аспекте штедње које спроводе Шпанија и Грчка, јер би код нас ситуација била много гора.

Више незапослених од нас у региону имају Македонија и Босна и Херцеговина. Ни са просечном платом од 365 евра нисмо на дну лествице. Мање од нас зарађују Македонци и Албанци.

Најбогатија земља ЕУ Луксембург, има БДП по становнику који износи 274 одсто европског просека према куповној моћи, а 150 одсто према стварној индивидуалној потрошњи, показали су подаци Европског завода за статистику.

Иза Луксембурга се на другом месту налази Холандија, са 131 односно 113 одсто просека ЕУ, а следе Аустрија (129 односно 117 одсто), Ирска (127 односно 10 одсто), Шведска (126 односно 115 одсто), Данска (125 односно 113 одсто) и Немачка (120 односно 119 одсто).

Најсиромашнија чланица ЕУ је Бугарска, чији БДП по становнику према куповној моћи износи 45 одсто европског просека, а према стварној индивидуалној потрошњи 44 одсто. Испред ње су Румунија (са 49 односно 47 одсто), Летонија (58 односно 56 одсто) и Литванија (62 односно 66 одсто).

број коментара 25 Пошаљи коментар
(субота, 08. дец 2012, 22:31) - Stefan Bogdanovic [нерегистровани]

Nestrucnost

Ocigledno je da vecina ljudi u Srbiji nema pojma sa tim sta je BDP i sta sve spada u to, a sta ne spada i zbog cega ne spada. Problem je mnogo komplikovaniji i mnogo ga je teze resiti uz odnos nasih investicija, troskova vlade, konzumiranja dobara i usluga, kao kamatnih stopa i odnosa uvoza i izvoza.
Ono sto, pored toga, utice jos vise na održanje, ili cak sta vise pogoršanje stanja u kojem se Srbija trenutno nalazi, jeste to da samo šaka ljudi u zemlji zna o cemu pricam. Ko ce da promeni onda sve to i pruzi deci, mladima, roditeljima i nasim starijima bolji zivot? Trenutno niko, budite svesni toga.

(петак, 22. јун 2012, 13:43) - Milan [нерегистровани]

prosecna plata

haha u pravu je covek koji bre prosek o cemu pricate, polovina jede kupus polovina meso u proseku jedu sarmu! Samo ima mnogo, ali pazite MNOGO vise onih koji jedu kupus. Je li to prosek o kojem pisete???

(петак, 22. јун 2012, 13:40) - dr.dr.Jovanovic................ [нерегистровани]

EU.........

I vi kao "najgori" hocete u Evropsku zajednicu?? Mene samo interesuje....ko ce vas da uzme ?? Propala zemlja , vama nema spasa.

(петак, 22. јун 2012, 11:50) - anonymous [нерегистровани]

A cene?

Kada treba da poskupi struja ili benzin, onda se obavezno kao argument navodi da su te cene kod nas najniže u regionu, Evropi, itd. Tada se ovo o čemu govori ovaj tekst (BDP, platežna moć, prosečne plate…) ne pominje.

(петак, 22. јун 2012, 11:38) - goran kg [нерегистровани]

dokle to naduvanje??

a gde je to prosecna plata 400 e ??? da mi neko objasni pa se selim tamo????!!!!!!

(петак, 22. јун 2012, 11:24) - anonymous [нерегистровани]

Статистика

Статистика је тачан збир нетачних података ...

(петак, 22. јун 2012, 11:06) - miami [нерегистровани]

Pametan vidi,...

To treba da zahvalimo predhodnoj vlasti, uglavnom,jer po ovim statistikama,kriza je bila samo u Srbiji.Uostalom,gradjani su opet izabrali iste,sto znaci da su zadovoljni standardom.Pozdrav iz Majamija.

(петак, 22. јун 2012, 10:02) - anonymous [нерегистровани]

produktivitet

Koliko smo zaostali pokazuje cinjenica, da Hrvatska ima za faktor 1,5 veci BDP nedo mi, a samo polovicu stanovnika. Znaci, produktivitet u Hrvatskoj je tri put veci. pomislite.

(петак, 22. јун 2012, 08:03) - anonymous [нерегистровани]

kako i koliko radimo...

...tako i živimo!!!

(петак, 22. јун 2012, 07:56) - anonymous [нерегистровани]

Znadete

li da u Srbiji ima penzionera sa penzijama manjim od 8000 dinara i nemaju dodatnih prihoda niti obradive zemlje. Znade li gospodine Krkobabicu da oni postoje i dali je ko u ovoj zemlji ikada cuo za njih. Na zapadu se mnogo vise drzi do zivotinja nego u Srbiji do gradjana koji nisu krivi za mala primanja i ekonomsko rasulo i pljacku nekadasnje drustvene imovine koju su i sami stvarali. Otimacinom iste ostali su bez zaposlenja i primanja i bez odgovarajuce kakve takve penzije.