Читај ми!

Ђаци у Србији не умеју да уче

Способност да разликујемо битно од небитног учи се од малена. Истраживање професора Факултета за специјалну едукацију, спроведено међу ученицима седмог разреда, међутим, показује да већина ђака не уме да селектује информације по значају. Када то изостане, нема суштинског знања, па ни успеха у његовој примени.

Да је подвлачење текста најчешћи начин учења, потврђују и ђаци. Дилеме шта истаћи као важно, кажу, немају.

Истраживање, међутим, показује да трећина седмака текст подвлачи неефикасно, односно готово све или потпуно неважне чињенице.

Више од 20 одсто њих има погрешан критеријум – уместо битног, издвајали су оно што им је занимљиво, јасно или познато. Тек девет одсто ђака правилно приступи тексту и уочи суштину. Стручњаци закључују да школи недостаје системско обучавање како се учи.

"Они су се некако сналазили, неко је од њих тражио, неко није. Ја највише верујем да их наставници нису уопште обучавали како се ради на тексту. Читање са разумевањем је једна од најважнијих компетенција која нас оспособљава за будући живот. Не само за будуће учење, већ да као одрасли људи могу да се снађу да доносе одлуке, да умеју да читају новине, да умеју да разликују шта је чињеница, а шта интерпретација", објашњава Слободанка Антић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Преобимно градиво терет је и ђацима и професорима који им, тврде, помажу да одвоје битно од небитног.

"Свакако да има гомила информација које деци уопште не требају у животу и морају да се селектују јер децу управо то одбија. Скраћује се, мора да се направи фокус на оно што ће њима бити потребно у животу. Оно што је битно је да записују, воде белешке и на основу бележака имају пресек информација које су им потребне", истиче професорка историје Госпава Ђурић.

Оно што није стигао наставник у школи, помогне родитељ код куће. Такво олакшавање је медвеђа услуга детету.

"Родитељи често 'сажваћу' градиво и дају га детету као кашицу. Наставник кроз фронталну наставу даје 'сажвакано знање'. Разликовање битног од небитног се не развија више ни у школи ни код куће. То је велики пропуст", истиче школски психолог Лидија Максић.

Докле год буде тог савезништва у сврху препричавања градива, ученик ће бити пасиван. У свету обиља информација проблем постаје већи.

"Оно што и видимо како млади људи функционишу, то је да брзо, али површно, обрађују информације. У суштини, то дубинско, озбиљно процесирање информација заостаје", наводи Максићева.

Што више непознатог текста и самосталног рада на њему – једини је пут ка активном односу, данас према школи и учењу, сутра, тврде струцњаци, према животу у најширем смислу речи.

број коментара 32 Пошаљи коментар
(понедељак, 15. дец 2014, 22:05) - Učitelj [нерегистровани]

Nerad i nezainteresovanost

Nije tačno da naša deca ne umeju da uče. Naša deca NE UČE! Koliko vas brižnih roditelja će se pohvaliti da njegovo dete redovno iz školske biblioteke uzima knjige iz lektire da čita? Nekad su po internetu tražili prepričane lektire, a sad traže prepričano prepričavanje! Ali zato su satima na računaru, igraju igrice, bulje u mobilne, dopisuju po socijalnim mrežama sličicama i skraćenicama i uništavaju jezik kojim govore. Činjenica je da su deca u mlađim razredima u osnovnoj školi preopterećena ali odgovornost za to nije na učiteljima već na onima koji pišu planove i programe i udžbenike. Potrebna je šira društvena akcija gde će pogrešne vrednosti i jeftina zabava sa TV-a biti u desetom a ne prvom planu. I roditelji moraju da vaspitavaju decu da uče i zarađuju svoje ocene poštenim radom a ne "sređivanjima". Onda možda i može da se nešto mrdne nabolje.

(недеља, 14. дец 2014, 14:02) - anonymous [нерегистровани]

Obim gradiva...

Obim gradiva se nije menjao vec decenijama, osim sto je pre deset godina iz skoro svih predmeta izbacena bar po jedna oblast. Bar iz mog jeste...
Sad neki traze da se jos izbaci, jer su deca opterecena.
Pa jesu opterecena, po celu noc igraju igrice i pilje preko interneta u ko zna sta. Izbombardovani su beskorisnim informacijama pa im se korisne informacije cine nezanimljivim. Smara ih Pitagora, Njutn, Darvin i Mendeljejev zato sto ocekuju holivudski spektakl, skandal i tome slicno.
Nije problem u gradivu, vec u tome sto je percepcija dece pomerena na pogresnu stranu.

(недеља, 14. дец 2014, 13:17) - anonymous [нерегистровани]

Djaci

Kakvi roditelji i ucitelji,nastavnici i profesori takvi i djaci! Ako nemaju od koga da uce,nikad nece ni nauciti!

(недеља, 14. дец 2014, 12:57) - anonymous [нерегистровани]

Nisu deca kriva !

Drugovi i drugarice ode nam sistem u kukulele !

(недеља, 14. дец 2014, 12:55) - anonymous [нерегистровани]

Pa ljudi moji dali je to moguce ?

Tako se znanje gubi,zivim u Nemackoj drzavi i deca mi pohadjaju skolu.Sistem skolovanja im je mnogo jak i uvek nesto novo tako da im nemogu u svemu pomoci jer mi nedostaje znanja iako sam u struci Hidraulika i Pleumatika !
U nasoj drzavi se nismo pomerili dalje od Pitagorine teoreme a moguce je da ni nju vise ne prakticiraju pa se pitaju zasto nam ljudi beze!Boze ti svemocni hvalati za spas i pomozi i drugima AMEN .

(недеља, 14. дец 2014, 12:10) - anonymous [нерегистровани]

Skolstvo

NEOPHODNO je smanjiti gradivo, odrediti sta je stvarno vazno a sta zastarelo i svakako vratiti autoritet nastavnom kadru- uciteljima, nastavnicima, profesorima, kao i pomocnicima direktora i direktorima.

Takodje je veoma vazno da zbog ocena ili straha da ce ispasti glupi, djaci ne osecaju strah od postavljanja pitanja. Profesori su tu da objasne i pomognu. Neophodno je da djaci uspostave kontakt sa profesorima i gledaju na njih kao na prijatelja, ali i da shvate da kada se ocenjuje znanje, profesori su duzni da budu profesori i realno ocene uspeh a ne da i onda budu prijatelji.Ocena bi trebalo da ukazuje na to da li djak treba da ulozi jos malo vise truda da neto nauci ili je dobro savladao gradivo. Veliki problem u nasem skolstvu je preobimno gradivo i ucenje za ocenu a ne sticanje znanja.

(недеља, 14. дец 2014, 11:59) - anonymous [нерегистровани]

Preobilno gradivo

Previse se uci, a malo se zna.

(недеља, 14. дец 2014, 11:44) - anonymous [нерегистровани]

www

nije to tako kao sto se zeli prikazat jedino bi trebalo u srednjoj skoli i na FAKULTETU UVEST DA TRECA GODINA BUDE PRAKSA U FIRMAMA i tako bi nakon skolovanja imali onu cuvenu praksu koja se trazi pri zaposljavanju.

(недеља, 14. дец 2014, 11:37) - anonymous [нерегистровани]

Ајде још један нови закон!

Дај још један про-европски закон што ће да заштити, изједначи, исправи... стерилизује.

Људи моји, ја сам мислио да ће ЕУ да нам помогне да уредимо економију, да имамо материјалног основа да живимо као људи. Међутим, економију нам упропастише, а намећу нам законе у области породице, образовања и културе.

Ништа им више не верујем.

(недеља, 14. дец 2014, 11:35) - anonymous [нерегистровани]

Kako ko...

Neko zna da uci, neko ne zna, a Tamara Bojanić, učenica prvog razreda novosadske gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", osvojila je zlatnu medalju na Juniorskim naučnim olimpijskim igrama u Argentini.