Спаљивање жетвених остатака - брзо чишћење парцела, уз дугорочну штету

Пољопривредници кажу да ватру на њивама углавном пале они који се производњом хране или не баве уопште или не баве озбиљно.

За само неколико минута пожар може да захвати десетине или стотине хектара. Ватра је брз начин да се њива очисти од биљних остатака, али никако безбедан и здравствено исправан.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Срђан Шеремешић наводи да се традиционално се овај поступак примењивао како би произвођачи олакшали извођење основне обраде, смањили количину биљних остатака на њиви и "очистили" њиву од паразита, корова и патогена.

"Смањивањем сточног фонда потреба за биљним остацима се значајно смањује и на њих се гледа као на проблем, а не као решење", рекао је Шеремешић.

Спаљивање ошећује земљиште

Осим што је спаљивање жетвених остатака законом забрањено, оно се негативно одражава на својства земљишта и животну средину, а указује и на несавестан и недомаћински приступ пољопривредној производњи. 

"Спаљивање биљних остатка доводи до губитака органске материје и азота, али и осталих макро и микроелемента које биљке могу да користе као хранива. Сагоревањем биљних остатака ослобађају се угљен-диоксид и оксиди азота који доприносе ефекту стаклене баште", истиче Шеремешић.

Паљење биљних остатака је нарочито штетно за корисне микроорганизме, угрожава дивљач, загађује околину и представља опасност од могућег неконтролисаног ширења пожара.

"Спаљивањем се температура земљишта повећава за више од 60 степени, губи се влага и нарушава структура земљишта. Оно се касније спорије регенерише, активира, временом губи квалитативна својства, а понављење овог поступка у континуитету може довести и до губитка приноса", наглашава Шеремешић и подсећа они који пале биљне остатке могу да остану без субвенција.

Жетвени остаци су вишеструко корисни

Најбоље би било, наводи професор Пољопривредног факултета, када би се биљни остаци заоравали. Због тога је потребно произвођаче стално едуковати о штетоности паљења и позитивним примерима коришћења жетвених остатака.

"То су сакупљање и балирање, па даље коришћење како у сточарској производњи, тако и у производњи енергије. Ако пољоприведни произвођач жели да користи биљне остатке за производњу енергије најбоље да се то организује тамо где је садржај органске материје у земљишту већи од три одсто", објашњава Шеремешић.

Произвођаче треба упознати са садржајем биљних хранива у остацима и губицима које носи њихово спаљивање. Тај новац могли би да уштеде приликом набавке ђубрива.

"Најчешће се спаљују жетвени остаци пшенице и кукуруза и када би направили калкулацију губитака спаљивањем по хектару ради се о процењеном губитку од 7.000 до 10.000 динара у зависности од њихове количине", рекао је Шеремешић.

Произвођачи пале њиве само кад то баш морају

Пољопривредници тврде да се паљењу жетвених остатака прибегава само у изузетним случајевима.

Председник Независне асоцијације пољопривредника Србије наводи да су пољопривредници који се професионално баве овом производњом свесни да је заоравање жетвених остатака корисно и да су резултати производње бољи на парцелама где се то ради.

"Није закон то што спречава произвођаче да пале биљне остатке, већ чињеница да се том масом побољшава квалитет земљишта", рекао је Јакшић и додао да се они који пале њиве не баве само пољопривредом.

"Пољопривредници који и упале по неку парцелу нису професионалци, већ им је пољопривреда додатна делатност и онда немају адекватне машине за обраду и немају довољно времена да припреме своје парцеле. Не стижу да узору, истањирају. Они и не иду на едукације, не прате предавања која се одржавају. Али, чак и кад то раде на својим парцелама они штите да се пламен не шири ка другим њивама", наглашава Јакшић.

Много већу штету праве људи који се уопште не баве производњом хране.

"Тамо где су гореле веће површине по скидању усева у атарима то нису радили пољопривредници, већ људи који долазе, како ми кажемо да покупе остатке тј. да пабирче. Они упале цео потез да би лакше видели, рецимо, клипове кукуруза да би их покупили. То су већином људи који не обрађују земљу и не баве се пољопривредом", истиче председник Независне асоцијације пољопривредника Србије

Гашење пожара у Војводини често отежавају ветрови

Највеће штете од паљења жетвених остатака су у Војводини.

Шеф Одсека у управи за ватрогасно- спасилачке јединице МУП-а Александар Крстић је рекао да је ово период године када је вегетација сувља.

"Посебно се посебно односи на жиратице и пшеницу, чија је жетва у току. За само неколико минута може бити на десетине ари захваћено пожарима. У Војводини стално имамо ветрове који отежавају њихово гашење", наводи Крстић.

С друге стране често се дешава да се пожар пријави тек када се проширио.

"Дешава се да нико дуго не дојави ватрогасцима, јер сви мисле да је то неко већ у урадио. И онда када ми дођемо видимо да је изгорело неколико десетина хектара, да је обим пожара неколико километара. То изискује јако пуно људи, средстава, технике", објашњава Крстић.

За скоро све пожаре у природи криво је понашање људи

Више од 90 одсто пожара на отвореном је последица непажње или нехата људи.

"Треба сви да се запитамо шта би било да велики број људи оде на интервенцију због пожара на отвореном, а да се у том моменту деси неки пожар у стамбеном комплексу. Тада је наша оперативна моћ смањена, јер смо се разводнили на неке пожаре који можда и нису морали да се десе, а десили су се због намерног паљења", објашњава Крстић.

Надлежни стално апелују да се биљни остаци не спаљују, али и да се буде обазрив у природи поготово током високих температура. Такође, када год то околности дозволе пишу и пријаве против починиоца.

"Да бисмо написали пријаву потребно је да затекнемо лице које је то урадило. Није то увек лако. Дешава се да ватрогасци изађу на интервенцију гашења запаљених жетвених остатака, а да тамо никог не затекну. Пред судом је тешко доказиво да је неко лице подметнуло пожар, поготово ако немате сведоке или неки видео запис“, рекао је Крстић.

Да ли је казнена политика довољно оштра

Казне за паљење на отвореном за физичка лица крећу се од 10.000 до 50.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара.

"Казне нису мале. Не могу да кажем да ли су оне адекватне по висини и да ли би требало да буду веће. Можда би више казне мало промениле нашу свест да се уозбиљимо. Можда неко мисли да му је лакше да плати тих 10.000 динара, него да потроши много више на гориво да преоре њиву. Заиста то не знам, али и даље тврдим да би више апела и рада са људима дало боље ефекте", истиче Крстић.

На порталу dim.rs се у сваком тренутку може видети где има пожара у Србији, како на пољопривредним, тако и на другим подручјима. Такође, корисници осим пуртем броја 193 и ту могу да пријаве евентуалне пожаре.