Испраћај папе Фрање, из личног угла репортера

Завршио је своју мисију на земљи обишавши, на Ускрс, Трг Светог Петра у "папамобилу", захваливши се њему најближој особи, његовом личном медицинском асистенту Матеу Страпетију, који га је "одвео међу људе".

Касније смо сазнали да је Страпети даноноћно био уз папу и да је био особа којој је папа безрезервно веровао.

У понедељак око 5.30 приметио је да се папа пробудио и да му није било добро. Страпети је одмах позвао његовог лекара из болнице Ђемели, др Серђа Алфијерија, који је стигао у папине одаје у Дому Свете Марте за двадесет минута. Затекао је папу окренутог на бок, са отвореним очима, који је још дисао, али није реаговао ни на један стимуланс.

Доктор Алфијери је констатовао да је у коми и, заједно са Страпетијем кога је папа овластио да доноси одлуке о његовом здрављу када он то не буде у стању, одлучио да га не возе у болницу, јер би преминуо у амбулантним колима.

Папа је изнад свега желео да умре у свом дому, а не, како је говорио, “закачен за цеви”, већ достојанствено и када му дође време. У 7.35, папа је преминуо. Страпети је рекао да се “одједном осетио као сироче”.

Магија ватиканске прес-картице

Током мог боравка у Ватикану, чињеница да поседујем ватиканску прес-картицу, значила је да могу да прођем буквално свуда.

За разлику од готово 4.000 колега који су у дугим редовима чекали привремене акредитације за сваки догађај, страни дописници акредитовани при Светој столици могли су да се крећу несметано.

Посао дописника и репортера, између осталог, подразумева и да се свако сналази како зна и уме.

"Наоружани" кишобранима који штите не само од кише, већ и од интензивног римског сунца под којим стоје сатима, у неким случајевима и по цео дан. Добро дођу и столичице на расклапање на које може и да се седне и да се на њих попне, да би се боље видело и снимило. Новинари размењују информације, помажу једни другима, придржавају опрему, купују воду и сендвиче за колеге.

Запослени у сали за новинаре у Ватикану веома строго се држе правила. Наиме, приступ је био дозвољен само новинарима са сталним акредитацијама. За извештаче су били отворени тзв. "пулови", када им је било омогућено да оду у Базилику Светог Петра и опросте се од папе.

Верници нису могли да се заустављају испред папиног сандука, али су неки у брзини правили насмејане селфије и постављали их на друштвене мреже, што је изазвало згражавање јавности.

Врхунске мере безбедности

Мере безбедности око Ватикана биле су на врхунском нивоу и знатно појачане на сам дан сахране, када су ту били скоро сви светски лидери.

Трг Светог Петра је претходне ноћи био затворен из безбедносних разлога, али много људи је провело ноћ у шаторима на улицама око Ватикана не би ли били у првом реду.

После 5.30, Трг је отворен за јавност и велики број људи је похрлио на плато испред Базилике Светог Петра. И док је претходних дана било довољно показати новинарску легитимацију и заобићи километарске редове, данас смо прошли и детекторе метала, прегледали су нам торбе и врло пажљиво гледали пропуснице. Снаге реда су се строго држале протокола, који је дозвољавао само људима са малом децом и инвалидима са једним пратиоцем да не чекају у реду.

Папин сандук је синоћ затворен прво оловним поклопцем, а затим и дрвеним. Лице му је прекривено белом свиленом марамицом, а уз тело је стављена торба са кованим новчићима и документ о његовом животу и понтификату. Затим је сандук поклопљен дрвеном плочом на којој стоји једноставан крст на који је положено Јеванђеље.

Папин сандук је јутрос у 10.05 изнет испред Базилике. У Рим су, због папине сахране, допутовали бројни државници и представници краљевских породица. Они су седели са десне, а кардинали и остали црквени великодостојници са леве стране.

Погребну мису предводио је декан Кардиналског збора, кардинал Ђовани Батиста Ре, који, међутим, није кандидат за Фрањиног наследника – има 91 годину, а граница је 80.

Кардинал Ре је био близак папин сарадник и захвалио му је на понтификату који је "дотакао умове и срца" многих.

Опроштај од "једног из народа"

Било да сте верник или не, којој год вери да припадате, бити на Тргу Светог Петра за време папине сахране, уз мису на латинском језику, дирљиво је искуство. Нарочито јер овај папа није био као његови претходници – био је папа кога су људи заиста волели зато што је био "један из народа", једноставан човек који је желео да поједностави и цркву, чему се део кардинала оштро противио и надају се да се његовом смрћу отвара ново поглавље.

А да је папа, кад скине белу капицу, “само човек” посведочио је и Дон Тино који је такође живео у Дому Свете Марте.

Љубитељ сладоледа и класичне музике

Дон Тино нам је испричао да је папа умео да изађе и прошета се Ватиканом, виђан је у посластичарници у близини када би му се пријео сладолед, а присутни су мислили да се снима филм и да се не ради о правом папи.

Један колега, дописник Хавијер Мартинес Броцал, "уловио" га је како улази у продавницу са ЦД-овима “Стереосaунд”. Након што је објавио ту фотографију, послао је писмо папи извинивши му се што је објавио његов приватни тренутак. Папа му је руком писаним писмом одговорио да се, иако је мислио да га нико неће приметити, ето, баш један новинар нашао у реду за такси. Поручио му је и да никада не изгуби смисао за хумор.

Такође му је признао да му недостаје да слободно шета улицама, као што је то имао навику да чини у Буенос Аjресу и захвалио му се на лепом и људском писму.

Власници продавнице нису желели да кажу шта је папа купио, а они су му поклонили албум класичне музике, јер је волео Моцарта, Баха и Бетовена. То је јединствен догађај за време нечијег понтификата, али Фрања или Франческо, како га овде зову, није био као остали.

Проповеди са музичком подлогом

Папа је, 2015. године, издао ЦД под називом Wake Up!, на којем је користио рок, поп и латиноамеричку музику као подлогу за поруке из његових званичних говора, надајући се да ће на тај начин Божја реч стићи до свакога. Музику је аранжирао Тони Паљука.

Дон Тино је такође рекао да се радо сећа ручкова у Светој Марти заједно са папом, да га је виђао како ради и моли се већ од пет ујутру јер је папа устајао у 4.30. Понекад би у пиџами, крадом, одлазио у кухињу по неки слаткиш јер је желео да ужива у животу, а храна и вино су му били посебно задовољство.

Омиљена папина храна је била “бања кауда”, типично јело регије Пијемонт, које се прави са уљем, белим луком, инћунима са поврћем, као и равиоли са шпарглама.

Ове и многе друге информације колеге деле међу собом у сали за новинаре – нико ниједну вест није шкрто задржавао за себе. Ја сам са осталима поделила вест да се новинар Жулијан Асанж налази на тргу, међу верницима.

Почасни члан удружења Stampa Estera

Страни дописници у Италији имају два седишта – главно, у Риму и једно у Милану, а 2019. када смо се срели са папом, постао је почасни члан нашег удружења Stampa Estera. Тадашња председница удружења, дописница из Турске Есма Чакир организовала је сусрет са папом и фотографисала га је за чланску картицу.

Колеге су сусрет Трампа и Зеленског у Базилици Светог Петра, који су седели на двема столицама окренути један другоме, оценили као “недолично понашање и лицемерје”. Прво су помислили да се ради о “дип фејку“, али из Ватикана је потврђено да је снимак аутентичан и да су се срели и Макрон, Стармер, Трамп и Зеленски.

Данашњи дан у Риму обележиле су дирљиве сцене – папин аутомобил са ковчегом који пролази улицама италијанске престонице уз овације, аплауз и узвике: Grazie, Papa!

Ишчекујући бели дим и речи "Habemus papam!"

Папа Фрања је оставио велику празнину и тај осећај је доминирао и на самом Тргу Светог Петра.

Како кажу колеге, као да је остала једна велика "рупа". Видећемо ко ће, и да ли ће уопште успети да је испуни на начин на који је то свакодневно чинио папа Фрања.

Од данас почиње једно ново поглавље у Ватикану, уз интензивне сусрете кардинала који долазе из свих крајева света.

Већина њих се не познаје међусобно, а треба да се сагласе, њих две трећине, око тога ко ће бити следећи поглавар Римокатоличке цркве.

Остаје да чекамо бели дим из димњака изнад Сикстинске капеле и речи "Habemus papam!”

Ми, новинари, опет ћемо опет бити овде, да свему томе сведочимо.