Како се једна мама из Александровца, која је враћена из крушевачког породилишта, у истом дану породила у санитету?

Да се порођај ближи, Лидија је предосетила две и по седмице пре термина. Након прегледа из крушевачке болнице, вратила се са уредним извештајем и саветом да наредне седмице понови ЦТГ снимање. После пет дана, рано ујутру из Александровца је санитетским возилом превезена у Крушевачко породилиште. Жалила се на болове и стомачне проблеме.

„Увек сам повраћала за време порођаја. Она ми је рекла да то нема никакве везе. Питала сам госпођу која ме је ставила на ЦТГ поред докторке, вероватно медицинска сестра - јел могу ја да останем овде до увече да се не враћам поново? Она ми је рекла - не можете Ви да заузмете место трудници која је већ спремна за порођај“, прича Лидија Бонџић, мајка бебе.

После скоро петнаест сати, које је провела, како тврди, у боловима и у полусвесном стању, Лидија је поново санитетом упућена за Крушевац. У пратњи искусне медицинске сестре, којој је за тридесет година стажа ово већ четврти порођај у несвакидашњим околностима.

„И онда је порођај кренуо на пола пута до Крушевца. Родила се беба, девојчица, жива, здрава. Мајка је била добро. Стигли смо до Крушевца, Здравственог Центра, где су нас сачекали, екипа њихова на гинекологији и примили су бебу“, објашњава Весна Ракићевић, медицинска сестра служба Хитне помоћи Александровац.

Благоје Миловановић, начелник Гинеколошко акушерског одељења Опште болнице Крушевац наставља: „Пресечена је пупчана врпца и само рађање постељице. Плод је био доброг општег стања, обрађен и пребачен на Неонатолошко одељење“.

На захтев мајке, упућен правној служби крушевачке болнице, спроведен је и унутрашњи надзор лечења пацијенткиње

„Утврђено је да нема неког пропуста у лечењу исте, те да је порођај наступио и после више од 8 часова колико би требало да траје то неко прво порођајно доба код вишеротки, од последњег амбулантног прегледа“, наглашава др Благоје Миловановић.

„Можда ја нисам прва трудница која се породила у ауту хитне помоћи, али да једна докторка једну исту трудницу врати два пута, то је по мени мало без смисла“, истиче Лидија Бонџић.

Иван Бонџић, Лидијин свекар додаје: „Ако хоћемо да се вратимо у деветнаести век, па можемо. Моји прабаба и прадеда нису имали здравствено осигурање. Нису имали докторе. Порађали су се као што су се порађали, у кући. Тако може и моја снајка да се породи у кући. Не тражимо од ње нити новац, нити било шта. Хоћу само да се јавно извине“.

Беба Вања стара две седмице, а тешка 3 килограма и 300 грама , лепо напредује, у друштву браће, сестара и родитеља.Све се добро завршило, каже бебина мама,али жели да њено искуство допринесе бољој комуникацији између породиља и лекара.