Читај ми!

За којим занимањима је повећана тражња током пандемије, а ко треба да се преквалификује

До посла најлакше долазе информатичари, инжењери грађевинске струке и машинства, економисти, грађевински радници, лекари и медицинско особље, наводи за РТС директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић. Додаје да је у овом периоду повећана тражња за куририма, достављачима, хигијеничарима, радницима обезбеђења, медицинским сестрама, неговатељицама, оператеримима на ЦНЦ машинама, заваривачима, неговатељицама, књиговођама.

Зоран Мартиновић је гостујући у Јутарњем дневнику РТС- а навео да је пандемија оставила озбиљне економске потресе, али да је Србија прошла нешто боље у односу на много развијеније земље и економије Европе и света.

"Можемо рећи да смо крај године завршили са неким статистикама које су повољне и које нису показале драстичнија одступања у односу на 2019. која је била економски стабилна. Ми смо годину завршили са око 492.000 незапослених на нашој евиденцији, што је било смањење у односу на 2019. годину за око три одсто", објашњава Мартиновић.

Директор Националне службе за запошљавање каже да није било отпуштања у већем проценту у односу на 2019.

"Ако посматрамо број лица која ми региструјемо, која користе новчану надокнаду за случај незапослености, то су она лица која су евидентно изгубила посао, њих негде око 51.000 се пријавило од почетка пандемије. И тај проценат је око осам одсто мањи у односу на 2019. годину. Све то показује да ми у прошлој години нисмо имали драстичне потресе. Ми не кажемо да није било отпуштања, али кажемо да га није било у већем проценту у односу на 2019", додаје Мартиновић. 

Објашњава да је у условима епидемије највише погођен сектор туризма, угоститељства, саобраћаја.

"Имали смо секторе који нису могли да раде у задовољавајућем обиму и ту је било отпуштања - у туризму, угоститељству, путничком саобраћају, али мислим да ће када све ово прође они бити први који ће тражити нове раднике", оцењује Мартиновић.

Ко најбрже долази до посла 

На питање ко најлакше долази до посла, наводи да се Србија не разликује од других земаља света и да је код нас највећа потражња за информатичарима, инжењерима грађевинске струке и машинства, грађевинским радницима, лекарима и медицинским особљем.

"Оно што се годинама тражи и тражиће се сигурно су стручњаци из области информатике, електронике, рачунарства, они који поседују лиценце у области грађевине, машинства, медицински и грађевински радници", наводи гост Јутарњег дневника. 

Додаје да је у овом периоду повећана тражња за куририма, достављачима, хигијеничарима, радницима обезбеђења, оператеримима на ЦНЦ машинама, заваривачима, неговатељицама, књиговођама.

Ко треба да се преквалификује 

На питање ко треба да се преквалификује, гост Јутарњег дневника наводи да су то 

"Ми на нашој евиденцији имамо преко 30 одсто лица која су нискоквалификована или неквалификована и управо је то категорија која треба да прође кроз одређене курсеве обука и образовања како би се укључили у процес рада и како би могли да задовоље тражњу послодаваца", објашњава директор Националне службе за запошљавање.

Додаје и да велики број младих који излази из процеса образовања нема практична знања и искуства која послодавци траже.

"И у том смислу Национална служба за запошљавање има програме стручне праксе и Влада је посебно креирала програм - Моја прва плата који је намењен младим људима како би се обезбедила бржа транзиција из процеса образовања у процес рада", наводи Мартиновић.

Како каже, тај процес је готово завршен и укључило се око 8.500 младих људи до 30 година.

"Углавном средњег образовања око 65 одсто њих, највећи део је у приватном сектору - око 7.200, а око 1.300 у јавном, али само у оним областима за које смо сматрали да треба сада да их укључимо када је у питању јавни сектор, а то је здравствена делатност, социјална заштита и девастиране општине које свакако треба да имају шансу јер велики број људи који живи у тим општинама нема могућност да брзо нађе запослење", наводи Мартиновић.