Читај ми!

Ана Глигић објашњава зашто би примила баш руску вакцину

Вирусолошкиња др Ана Глигић каже за РТС да све вакцине које дођу у фазу да се масовно примењују не би смеле имати никакав фелер, као и да сада имамо циљ да са овим, како каже, брзометним вакцинама зауставимо пандемију, а да се за то време снађемо и направимо класичне вакцине. Објаснила је које су разлике између вакцина и открила зашто би она примила руску вакцину.

Ана Глигић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навела да су готово све вакцине показале ефикасност преко 90 процената, што је сасвим довољно да би се приступило вакцинисању уколико су проверене за људску употребу.

У Великој Британији су прво вакцинисани старији од 80 година и медицински радници, а данас почиње вакцинација у Америци и у првој категорији су такође старији и здравствени радници. Докторка Глигић каже да не зна по којим критеријумима су то одлучили.

"Мени би било логично да иду од најугроженијих и оних који могу да зауставе ову пандемију, а то су здравствени радници који су највише изложени и млади који су често носиоци вируса, али без клиничке слике, па сеју тај вирус", рекла је Глигићева и додала да су вероватно кренули од најстаријих јер су најосетљивији.

Навела је да су углавном све вакцине рађене релативно дуго и да су се у ходу исправиле све аномалије и грешке које су се појавиле.

"Све вакцине које дођу у фазу да се масовно примењују не би смеле имати никакав фелер", истиче Глигићева.

На питање да ли је струка пожурила, докторка каже да су ово вакцине спремљене на специфичан начин, не на класичан, као и да су ишле по брзом поступку.

"Оне су дизајниране на папиру и затим направљене у лабораторији и та испитивања су била обавезна и на животињама и на људима. Није вршено оно класично тестирање да се тестирају разне старосне групе, да се мери имунитет који се јавља ког дана, ког дана се губи. Ове вакцине су, како ја волим да кажем, брзометно направљене и исконтролисане, по мишљењу произвођача, довољно да могу да добију лиценцу да се примене на људима", рекла је Глигићева.

Које су разлике међу вакцинама 

Када је реч о разликама међу вакцинама, докторка каже да је руска вакцина "Спутњик В" направљена на носачу, за разлику од "Фајзерове" вакцине која је направљена на другачији начин.

"Те вакцине, 'Модернина' и 'Фајзерова', направљене су на тај начин да се парче генома ове садашње короне убацује у облику вакцине, а затим је тако дизајнирана да се унутра искомплетира у провокатора имуног система код људи да почне да ствара анититела и она ствара антитела и њена ефикасност је 92 процената", објаснила је Глигићева.

Навела је да се код сваке вакцине испитује имуногеност, нетоксичност и нешкодљивост.

"Сигурно су они испитали имуногеност и нетоксичност, јер то су брзе ствари и то може у свакој лабораторији да се уради у току месец и по или два месеца. Међутим, за нешкодљивост на дуге стазе није било времена, али постоје нека искуства из САРС-а и МЕРС-а да су пратили шта се дешава са људима и они су могли да кажу да нема на дуге стазе никаквих последица од вакцине", додала је докторка.

Када је реч о кинеској, руској и оксфордској вакцини, Глигићева каже да се оне направљене на носачу.

"На вирусу који је вероватно свако од нас је имао у животу. То су безазлени адено вируси и такву болест који су они изазивали, то је нека кијавица. То су вируси који не дају никакве озбиљне проблеме при уласку у људски организам, можда неколико пута да се накашљете и решите све једним аспирином и чајем", рекла је докторка.

"Они су на те безазлене адено вирусе, а има их преко 100, уградили само парче садашње короне из циркулације, а зна се који је то део, која ће провоцирати имуни систем човека да створи антитела", објаснила је Глигићева.

Нагласила је да су све те вакцине, кинеска, руска и Оксфордска, прављене на исти начин само што су узели различите адено вирусе.

"Руси су урадили нешто посебно, направили су прву вакцинацију на једном адено вирусу, а ревакцинацију на другом вирусу што је веома мудар потез да би се појачао имунитет после вакцинације и продужило дејство трајања имуног статуса организма који је вацинисан", нагласила је Глигићева.

Указала је да такве вакцине, пошто нису направљене од агенса који напада, нису изискивале онако ригорозне контроле на животињама и људима.

"Зато их имамо након годину дана, иако сам ја у првом наступу рекла да вакцину нећемо добити ни за 18 месеци. Мислим да ће тако и бити", додала је Глигићева.

"Потребно је да направимо класичну вакцину"

Докторка Глигић је раније рекла да се коронавируса никада нећемо отарасити, већ да ће се појављивати у некој новој форми само у мањим таласима. Наводи да искуство у изучавању оваквих вируса из природе показује да они с времена на време, прескоком бар једне врсте, изазивају мање или веће епидемије, па и пандемије.

"Ми се нећемо решити овог вируса. Ми сада имамо циљ са овим брзометним вакцинама да зауставимо пандемију, а да се за то време снађемо и направимо класичне вакцине. Ове вакцине дају имунитет, како кажу лабораторије Истока и Запада, до две године и нама је потребно, с обзиром да короне имамо у окружењу пуно у домаћим и дивљим животињама и оне сваког часа могу да пређу на човека, да направимо класичну вакцину од вируса који напада", рекла је Глигићева.

Објаснила је да те вакцине могу бити живе и мртве.

"Односно, узмете вирус који напада, то је садашњи епидемијски вирус, ослабите га у лабораторији до те мере да не изазива болест, испитате, а затим га као вакцину апликујете и он ствара антитела", истакла је Глигићева.

Нагласила је да за класичну вакцину требају године и да ће изазвати дуготрајни имунитет, можда и доживотни.

Пошто имамо много коронавируса класична вакцина ће штитити практично од свих, додала је докторка.

На питање да ли верује да ће Институт "Торлак" направити ту вакцину, Глигићева каже да они имају погоне и услове, као и стручњаке. "То је сада ствар стратегије наше земље шта ће она одлучити и са ким ће направити дил да прави вакцину", додала је докторка.