Тијана Палковљевић Бугарски: Деца су најзахвалнија публика, ако деца дођу у Музеј, привукли сте целу породицу

У окриљу Матице српске, најстаријег културнoг, књижевног и научног друштва код Срба, у Пешти је 1847. године основана Галерија Матице српске. Српску народну збирку, односно музеј, чинила је колекција породичних портрета коју је Сава Текелија, први доживотни председник Матице српске, са целокупном својом имовином завештао Матици.

Седамнаест година након оснивања, збирка је заједно са Матицом српском пресељена у Нови Сад. Од 1958. године Галерија је са својом сталном поставком и повременим изложбама у данашњој згради на Тргу галерија где посетиоцима пружа могућност да се упознају са сталном поставком и актуелним изложбама,као и стручним предавањима, промоцијама књига, концертима, филмским пројекцијама.

Више од деценију, ову националну музејску установу коју је смело трансформисала у активан и модеран музеј, веома успешно води Тијана Палковљевић Бугарски, историчар уметности и музејски саветник. Докторирала је на Одсеку за музеологију Филозофског факултета у Београду, са дисертацијом Галерија Матице српске - слика културног идентитета посредством презентације уметничких дела. Током ванредног стања Галерија је на свом Сајту посетиоцима приказивала своје програме, а од 12. маја је поново отворена за посетиоце.

Како је организован рад у Галерији, будући да се препоручује поштовање дистанце и ношење заштитне опреме?

- У складу са препоруком Министарства културе Галерија се отворила још 22. априла, али постепено. Након спремања и дезинфекције простора отварали смо део по део сталне поставке и то уз поштовање свих прописаних мера. Испред улаза поставили смо дезобаријеру и упутства о држању дистанце, а за све посетиоце обезбедили смо маске и рукавице. У почетку смо радили са скраћеним радним временом у складу са полицијским часом, а од 12. маја радимо у пуном радном времену. Публика се придржава прописаних мера и чини нам се да су једва дочекали отварање.

Кроз посебан програм „Очи у очи с уметношћу" Галерија нуди широку палету интерпретација уметности из различитих углова. О каквом програму је реч?

- Реч је о програму који смо осмислили како би публици понудили оно што је наша особеност а то је директни контакт са уметничким делима али и са кустосима која уметност тумаче. Заправо су то осмишљена вођења на различите теме које држимо само за 5 посетилаца у складу са ограничењима броја људи у јавном простору. Намера нам је била да кроз атрактивна тумачења публици понудимо могућност да уживају пред уметничким делима у реалном музејском простору уз присуство нас као медијатора.

Галерија Матице српске је музеј за све, што потврђује и мобилна апликација „Доживи уметност". Коме је апликација намењена и на који начин функционише?

- Апликација Доживи уметност функционише уз примену паметних телефона и таблета доступних у Галерији. Заснована је на примени технологије додате стварности (augmented reality), а намењена је различитим типовима публике јер постоје три различите туре односно приче. Прво је тура Саве Текелије која је заснована на причи о историји наше установе али и историјским догађајима пред одабраним делима у поставци. Друга тура је намењена деци и у оквиру ње наша Магична матица води децу на потрагу за благом кроз изложбене просторије. А трећа је визуелно најатрактивнија јер је заснована на идеји оживњавања слика путем савремених технологија. Све заједно чине једну целину презентовања колекције.

Ви сте аутор изложбе Слике великих формата - сведочанства епохе. Шта нам заправо показују велики формати? Какав је концепт изложбе?

- Изложба Слике великих формата - сведочанства епохе показује избор слика великих димензија из наше колекције одабраних са идејом да се представи разноврсност тема и стилова у нашој националној уметности новијег доба. Намера је била да кроз слике великих формата представимо великане епохе - односно оне личности које су оставиле траг у политичкој и друштвеној историји, историјске догађаје значајне за српски народ, религиозне композиције и личности које су помагале развој уметности и културе. Коначно последњу целину чине слике модернистичке оријентације. Овако одобране слике великих формата указују на разноврсност тема и стилова али пре свега на врхунска уметничка остварења наших сликара попут уроша Предића, Паје Јовановића, Саве Шумановића, Петра Лубарде и Зоре Петровић.

Галерија Матице српске баштини 9. 000 предмета. Да ли као историчар уметности чија је дисертација била Галерија Матице српске, можете да откријете које је дело Вама најдраже, а које је по вашем критеријуму понос Галерије?

- Понос наше Галерије је велики портрет Саве Текелије, нашег првог поклонодавца чији дар је подстакао оснивање Музеума Матице српске а чије идеје следимо и унапређујемо и данас. Излагањем његовог репрезентативног портрета, који је рад Тана Мора, у великој сали у приземљу указујемо му захвалност, али и његове родољубиве и визионарске идеје преносимо генарацијама које долазе. Моје омиљено дело је слика наше прве школоване сликарке Катарине Ивановић која представља портрет Анке Топаловић. За мене је та слика персонификација Галерије Матице српске данас - млада жена обучена у традиционални грађански костим, а смело загледана у посматрача односно будућност.

Галерија посебну пажњу посвећује деци кроз различите едукативне садржаје. Колико је тешко креирати програме за најмлађе, на који начин их анимирате и да ли су деца ваши чести гости?

- Програми намењени деци за нас су део нашег свакодневног рада већ деценију и по. За нас су они изузетно важни и инспиративни јер нас подсећају да је музеј место едукације и разоноде за све узрасте публике. Реално деца су најзахвалнија публика а кад имате децу у Музеју имате целу породицу. Стога, припрема дечијих програма представља забаван и креативан процес у коме уживамо баш као и у реализацији тих програма. Заправо, нема ништа лепше од дечијег жамора који одјекује музејским салама. Поред рада са децом предшколског и школског узраста током последњих година проширили смо активности и на бебе за које организујемо специјалне Концерте за бебе у сарадњи са Београдском филхармонијом. Исто тако, радимо и на програмима за тинејџере који су најкомлекснија али изузетно инспиративна узрастна група.

Изложба Српски модернизам 1880‒1950 из колекције Галерије Матице српске до септембра месеца је гост „Народне галерије" у Љубљани. Каква је сарадња Галерије са установама и галеријама у земљи и ван ње?

- Галерија Матице српске има разгранату межу сарадника у региону. Ми искрено верујемо да је наша обавеза да српску ликовну уметност представљамо у другим националним музејским установама у региону и читавој Европи. Изложба у Националној галерији у Љубљани је врхунски пример међуиснституционалне и међународне сарадње. Изложба Српски модернизам 1880‒1950. из колекције Галерије Матице српске представља одабир наших најрепрезентативнијих радова који истовремено представљају развој и домете српске ликовне уметности у периоду од 1880 до 1950 и специфичан историјат саме установе под чијим кровом су сакупљене. Изложба је тако постала својеврсно огледало у коме се огледа историјат Галерије матице српске и национална ликовна уметност .

Шта чини сталну поставку Галерије Матице српске, како је она конципирана?

Нашу сталну поставку чине дела националне ликовне уметности настала у периоду од 16. до 21. века. Поставка се простире на три спрата и хронолошки је постављена тако да посетиоце води у шетњу кроз историју ликовног стваралаштва 18, 19 и 20 века кроз дела религиозних, историјских тема али и портрете, пејзаже и мртве природе. Публик тако има прилика да кроз 500 одабраних дела упозна слике, скулпуре, цртеже и графике сагледа стваралаштво бројних уметника. Посебну целину чине изложбени салони у приземљу зграде који указују на историјски контекст настанка наше установе и подсећају на наше осниваче, управнике и дародавце као и на најактуелније аквизиције односно новоприновлјена дела. За крај посете доступна је музејска продавница која омогућава публици да поред наших бројних издања из Галерије понесу и различите сувенире који ће их подсећати на посету Галерији.

Почетком ове године Галерија Матице српске је примила изузетану поклон- збирку Драгише Брашована. Колико су важни поклони које јој уметници завештају?

- Поклони су традиција на којој је заснован рад Галерије у протеклих 170. година и чине трећину нашег фонда. За нас је то начин увећања фонда, али истовремено и грађења поверења са уметницима, наследницима или колекционарима који нам поклањају своја дела или збирке. Ми искрено верујемо да је то важан део нашег послања и зато поклоне редовно представљамо кроз серију изложби Поклон-збирке каква је била недавно одржана изложба Поклон-збирка Саве Степанова.

Наследнице Драгише Брашована поклониле су нам изузетну колекцију уметничких предмета - слика, скулптура, графика и цртежа које је овај велики архитекта прикупио током свог живота али истовремено и значајну колекцију примењене уметности - огледала, намештаја, сатова који су чинили ентеријер у којем је живео. Тиме је Нови Сад у коме се налази једно од најзначајнијих здања Драгише Брашована, зграда бановине, добио јединствени оквир и сцену за причу о животу и делу овог великана српске модерне архитектуре.

У каквим условима ради Галерија Матице српске? Шта би требало променити или унапредити?

- Ми смо током протеклих деценија посвећеним радом успели да унапредимо услове рада и досегнемо професионалне стандарде европске музејске праксе. Адаптирали смо зграду, унапредили услове излагања и чувања уметничких дела у депоима, модернизовали смо опрему и конзерваторско-рестаураторском атељеу и успоставили малу али атрактивну музејску продавницу. Недостаје нам једино музејски кафе као нешто што је неопходан ,,зачинˮ сваког музеја и посетиоцима пружа могућност за предах током или након посете. Такође недостаје нам већи број запослених јер се музејск понуда стално унапређује и шири у различитим правцима тако да нам је потребан већи број запослених у новим музејским професијама како би могли да одговоримо на све потребе савременог доба.

У периоду ванредног стања били су актуелни он лајн садржаји. Шта је Галерија представила у оквиру он лајн програма?
- Ми смо током пандемије били изузетно активни у виртуелном свету поред тога што смо представљали дела из своје колекције у он лине презентацијама, понудили смо неколико виртуелних тура кроз сталне поставке и поједине изложбе. Најатрактивнији за публику је био Уметнички изазов односно глобална акција Између уметности и карантина у оквиру које смо позвали публику да се у својим домовима фотографише као неко од наших уметничких дела и да га реинтерпретира на духовит и занимљив начин. Та акција је наишла на велики одзив публике која нам је послала изузетан број својих фотографија, те смо на основу ње употпунили могуће презентације дела из наше колекције.

Шта планирате за наступајуће лето, али и до краја ове године? Које репрезентативне садржаје можете препоручити?

- Услед пандемије окренућемо се реализацији изложби из нашег фонда и сарадњи са уметницима и колекционарима како би се ускладили са умањеним буџетом.Током лета продужићемо трајање изложбе Инспирисани италијом, отворену непосрдно пред избијање пандемије. У оквиру ње одржаћемо све планиране пратеће програме - предавања, тумачења и радионице током јуна и јула. Као новину започећемо реализацију Породичних програма Авантура за велике и мале како би родитељима пружили могућност да у нашој Галерији проведу време са децом уз атрактивне и забавне програме. Наставићемо и са програмом Лето на тргу галерија као и сваке године. И коначно, током јесени реализоваћемо две планиране изложбе: Калеидоскоп - уметник, колекционар, критичар и Матрица.

Већ читаву деценију на најбољи могући начин водите једну од најважнијих установа културе Галерију Матице српске. У чему је тајна Вашег успеха и успеха Галерије?

- Тајна успеха је добар тим сарадника и тимски рад на коме инсистирам већ више од деценије. Има срећу да сам окупила диван тим креативних и посвећених сарадника које окупља љубав према националној ликовној уметности и уверење да заједнички треба да допринесемо њеној бољој, активној и атрактивнијој заступљености у свакодневном животу наших грађана. Друга тајна успеха је дугорочна визија о томе шта је оно што је специфично за нашу установу и у складу са тим шта је то што у наредним годинама треба да пружимо публици и јавности. Стога се наш рад заснива на промишљању, праћењу актуелних трендова у струци и стратешком планирању. И коначно, искрено верујемо у снагу партнерства и умрежавања са сродним установама у земљи и региону, европским културним центрима и институтима у Србији али и привредом, медијима и појединцима. Верујемо да само заједнички можемо направити успех и оставити траг у времену за будућност. Стога је наш мото који стално истичемо ,,Поштујући традицију стварамо традицијуˮ.