Из прошлости на светло дана: Како се чувају остаци римске некрополе у срцу Београда

Остаци из римског периода, новчићи, накит, брошеви из трећег и четвртог века, делови керамике из османског периода, пршљен жирафе – само су део онога што је пронађено пре почетка изградње подземне гараже између Влајковићеве, Косовске и Дома Народне скупштине Србије. Како се чувају делови историјске грађе и колики је значај онога што је пронађено на археолошком локалитету, говорила је гошћа Београдске хрнонике, Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Директорка Музеја града Београда наглашава да је на локалитету на коме се гради подземна гаража нађено управо оно што су археолози и очекивали, с обзиром на то да је крајем осамдесетих Музеј већ учествовао на ископавањима у Косовској улици, и та линија некрополе из 2, почетка 3. века се налазила управо где су они и означили.

„Овим ископавањима је претходило једно значајно истраживање које је тачно по слојевима у дубину од пет метара назначило где треба да се копа и ми смо заиста један простор од 3600 метара квадратних ископали у дубину од пет метара. Оно што је најзначајније и што ће свакако остати у аналима и у музејској грађи након ових ископавања је део римског водовода у дужини од 70 метара, који је први пут на нашим просторима измештен по свим правилима и законима струке“, додаје Јелена Медаковић.

Измештање дела римског водовода је био изузетно тежак задатак и захваљујући изванредној сарадњи са екипом грађевинаца и машинских инжењера који су на адекватан начин димензионисали делове како би касније могли да буду измештени.

Такође, конзерватори су одредили процес који подразумева земљани омотач око сваког појединачног комада, где је сваки комад имао између 650 и 750 килограма, и у посебном ПВЦ стречу, касније оплатама од блажујке, дизалицама су делови успешно пренети на камионе и одвезено на одредиште где се сад чувају уз посебан третман и контролу, и оптималне услове чишћења, објашњава гошћа Београдске хронике.

Један од куриозитета везан за овај археолошки локалитет је и да су међу разним пронађеним новчићима, из римског периода, касноантичког и тако даље, пронађено и доста руског кованог новца, што ће бити још једна загонетка за истраживаче, напомиње Јелена Медаковић.

Што се тиче рестаурације, њој увек претходи хемијска анализа.

„Након утврђивања врста малтера којима су испуне у камену рађене. Водоводна цев је рађена од ташмајданског камена који је врло порозан и испуњен је малтерима. Те анализе укажу и на процес који ће бити основни за стабилизацију. Јер циљ је да их стабилизујемо и да се касније у парк врате делови водовода који ће бити условно речено заштићени, и на опште задовољство грађана, моћи ће да се види“, напомиње Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, на крају гостовања у Београдској хроници.