Како је краљица Викторија постала највећи нарко дилер свих времена

Ко је био најозлоглашенији нарко-бос свих времена? Можда мислите да је то био Пабло Ескобар, или можда Ел Чапо – али грешите. Више од 100 година пре него што су се ти момци родили, постојала је невероватно моћна жена која је контролисала царство дроге толико огромно и незамисливо профитабилно да су Ескобар и Ел Чапо изгледали као ситни улични дилери.

Поред тога, није била приморана да живи у удаљеном насељу у џунгли, окружена наоружаним насилницима, јер је нико није прогонио. Такође није морала да крије свој незаконито стечени добитак од пореских службеника, јер је приход од њене операције са дрогом финансирао целу земљу.

И није морала да брине да ће бити бачена у затвор јер су сви са овлашћењем да кажњавају злочине везане за дрогу већ били на њеном платном списку.

Била је то краљица Викторија и водила је Британско царство.

Краљица Викторија је била велики обожавалац дрога. То вероватно није нешто што би се очекивало од досадне старе краљице, али то је популарна заблуда. Људи обично мисле да је краљица Викторија супер стара, али у ствари, имала је само 18 година када је ступила на престо и рутински је уживала у коришћењу разних фармацеутских производа.

Опијум је био један од њених омиљених – али га није пушила у лули. У Британији 19. века, модернији начин уноса опијума био је да се пије у облику лауданума. Ова опојна доза опијума и алкохола широко се користила за ублажавање бола или нелагодности, без обзира на узрок. Било је некако као аспирин пре него што је постојао аспирин – угледни лекари су га чак препоручивали и малишанима којима су ницали зуби. Краљица Викторија је пила велики гутљај лауданума сваког јутра, верујући да је то савршен начин да тинејџерка краљевске породице започне свој дан.

Кокаин је био још један од њених драгоцених производа. Није био илегалан; био је потпуно нов, а Европљани су тек почињали да експериментишу са њим. Било је много забавних и узбудљивих начина за конзумирање кокаина још у 19. веку, али су краљица Викторија највише волела жвакаће гуме и вино.

Жвакаћа гума са кокаином била је савршена за ублажавање зубобоље и болних десни од ужасне британске стоматологије 19. века, плус је ономе ко је жвакао давала снажан налет самопоуздања, што је било одлично ако сте млада, неискусна краљица која се труди да пројектује снажну, асертивну слику.

Користила је и неколико других дрога. Према упутствима свог лекара, краљица је пила течни облик канабиса како би ублажила месечне менструалне симптоме. А да би се изборила са мучним болом порођаја, Викторија је са ентузијазмом прихватила хлороформ. Држала је натопљену марамицу на лицу 53 минута и описала искуство као „невероватно дивно“.

Како је историчар и аутор Тони Мекмахон сумирао то у часопису Смитсонијан: „Краљица Викторија, мислим да је по свим стандардима волела своје дроге.“

И док је њена лична потрошња била огромна, владарка адолесценткиња је инсистирала да своју љубав према лековима подели са светом – без обзира да ли су они то желели или не.

Од тренутка када је крунисана 1837. године, млада краљица је наследила велики проблем: Британци су пили превише чаја. То не би био проблем, осим ако чај није долазио из Кине. Просечно лондонско домаћинство је трошило пет одсто својих прихода на кинески чај, али Британија није имала чиме заузврат да тргује са Кином. Кина се богатила, а Британија је постајала огорчена. Британци су очајнички желели да пронађу нешто – било шта – за чим би кинески народ жудео.

Опијум је испуњавао све услове. Британци су га имали на тоне јер је обилно растао у Индији, која је била под британском контролом захваљујући доминацији моћне Источноиндијске компаније над индијском економијом. Био је невероватно ефикасан лек против болова, што је значило да су Кинези били спремни да плате невероватно високе цене за њега.

И што је најважније, стварао је супер зависност. Људи који су користили опијум су се готово одмах навикавали на њега, што је значило да су Британци могли још више да подигну цену. Британија је годинама испоручивала опијум Кини, али је количина експоненцијално расла када је краљица Викторија ступила на престо.

Захваљујући чуду опијума, трговинска неравнотежа је преокренута преко ноћи. Кина је била приморана да врати све сребро које су Британци потрошили на чај, плус још много тога. Сада је Кина, а не Британија, гомилала разорне трговинске дефиците.

Кина је очајнички покушавала да заустави трговину опијумом. Опијум је већ био илегалан у Кини, али закони су се ретко спроводили, па је сада кинеска влада почела озбиљно да се обрачунава.

Кинески цар је доделио свом главном човеку тај посао. Момак се звао Лин Ц'сји, и био је научник, филозоф, вицекраљ и свестрани љубимац учитеља. Његова мисија је била да по сваку цену заустави проток опијума.

Покушао је дипломатијом, али није успело. Написао је писмо краљици Викторији, учтиво указујући на неморалност онога што је радила: Кина је испоручивала робу у Британију која је била корисна и вредна, попут чаја, свиле и грнчарије – па зашто је Британија одговорила слањем Кини отровних лекова који су милионе невиних људи претварали у зависнике од опијума?

Али Британска империја није била спремна да се одрекне своје уносне трговине дрогом. Јер је сада продаја опијума била одговорна за 15 до 20% целокупног годишњег прихода Британске империје.

Краљица се није потрудила да прочита писмо. То је значило да је упорни Лин Ц'сји морао да пронађе други начин да привуче њену пажњу – па је у пролеће 1839. пресрео флоту британских бродова, запленио огромну пошиљку опијума и наредио својим војницима да све то баце у Јужно кинеско море.

Овог пута, краљица је приметила. Запамтите, имала је само 20 година и била је навикла да се ствари одвијају по њеној вољи. Зато, када су Лин Зексу и његови људи бацили 1.350 тона британског опијума у море, реаговала је као што би реаговао сваки свемоћни царски тинејџер: објавила је рат Кини, познат као Први опијумски рат.

Британске снаге су уништиле кинеску војску и поклале десетине хиљада кинеских грађана. Цар није имао другог избора него да капитулира. Потписао је очигледно једнострани такозвани мировни споразум којим је Хонг Конг предао Британцима, отворио још више лука за опијум који је преплавио земљу и дао имунитет британским грађанима који су живели у Кини.

Још горе, цео свет је то посматрао. Кинеско царство је дуго сматрано застрашујућим и непоколебљивим, али више није. Једна раздрагана тинејџерска краљица је свету показала да Кина може бити поражена, и то прилично лако. Тако је почео период који се у уџбеницима назива кинеским „век понижења“.

Тако је једна тинејџерка оборила угледну древну цивилизацију на колена. Младој краљици је било у реду да безброј странаца широм света умре, све док сребро тече. Управо тај немилосрдни, неприкривени себични интерес учинио ју је најуспешнијим нарко-босом свих времена.
Ипак, пошто је искрено веровала да је кокаин безбедан, здрав енергетски појачивач без штетних ефеката, краљица Викторија је одбила да га прода Кинезима. Била је срећна да им прода сав опијум на свету – хтели они то или не – али боље да јој не дирају кокаин.