Нови „Супермен“ стиже у биоскопе

Више од осам деценија Супермен доноси наду, симбол је правде и оличење неустрашивости. За редитеља и сценаристу Џејмса Гана, Супермен је подсетник да су доброта и љубазност вредности које не смеју да се забораве.

„Супермен мора да има неки вентил и увек га има. Од самог почетка постоји Кларк Кент као нека врста његовог издувног гаса на том експрес лонцу. Јер замислите сад тог суперхероја који мора да брине о апсолутно сваком проблему на планети Земљи. Он све чује, све види, све зна, сву несрећу осећа и може много то да реши и како би се носио са тим емотивно просто мора да нађе начин да испољ“, каже писац Павле Зелић.

Кренимо на почетак, тамо где су творци Џо Шустер и Џери Сигел, 1938. године осмислили Супермена не само као лик, већ и као глас наде за читаоце који су кроз стрипове тражили утеху и инспирацију у тренуцима глобалне неизвесности.

„Стрип Супремен је практично први суперхеројски стрип. Објављен је у јуну 1938. године, у једном врло специфичном тренутку за Америку и свет. Америка је још увек у великој депресији, очекује се велики, нови светски рат и долази један јунак који ће вам понудити наду, идеале, нешто што је можда већ било заборављено и то управо дати најмлађим читаоцима“, наводи Зелић.

Иако данас важи за оличење доброте, Супермен у првим стриповима није био толико нежан. Био је суровији, борио се без много милости, рушио зграде, бацао људе и решавао правду по сопственим правилима. Како је време пролазило, постао је симбол наде, уздржаности и херој који увек бира исправно, чак и кад је то најтеже. Млади се данас поистовећују са својим херојима, уместо да их идеализују.

„Данас је то много значајније из више фактора, првенствено зато што се и културолошки контекст изменио. У том смислу што имате суперхероје који нису искључиво бели мушкарци већ су сада то људи различитих како порекла тако и расних обележја, етничких обележја“, објашњава Снежана Мрвић, клинички психолог на Институту за ментално здравље.

Шта се догађа када тог идеалног хероја посматрамо из друге перспективе, када тражимо лик са манама, чији плашт није само симбол снаге, већ понекад открива и неку слабост?

Снежана Мрвић наводи да је младима то посебно значајно, јер припадници генерације Зед данас доста пажње посвећују интроспекцији која није била толико изражена раније: „Они данас уз то представљају суперхероје који се баве својим унутрашњим процесима, исто тако пате и исто су рањиви“.

Редитељ и сценариста Џејмс Ган доноси нову визију Супермена, комбинујући епску акцију, хумор и емоцију.

Нови филм о Супермену, у Београд, долази већ вечерас. У биоскпима почиње приказивање филма и ново виђење чувеног јунака.