О фотографији унутар друштвене комуникације са врсном хроничарком – Горанком Матић

Вечерас у 18 сати, na „Јутјуб“ kanalu "NFC Filmarta", на програму je финале прве сезоне серијала „Фотодокументи_потфолио – са Горанком Матић“. Друга сезона заказана за јесен.

Још од почетка осамдесетих када улази у свет фотографије Горанка Матић важи за врсну хроничарку (поп)културних и друштвених збивања у Београду и бившој Југославији. Пред њеним објективом смењивале су се музичке звезде, интелектуалци, политичари, документовала је и на себи својствен начин интерпретирала концерте, митинге, протесте, периоде мира, потресе, ломове и последице историјских догађаја на овдашњим просторима. 

Градећи истовремено репортерску и уметничку каријеру Горанка је развила снажан ауторски израз у оба домена препознатљив пре свега по истанчаној индвидуланој оптици, проницљивим опсервацијама људи, ситуација, места који припадају нашој колективној меморији и, наравно, по емоцији која њен фотографски опус чини посебним...

Горанка Матић (1949) дипломирала је на Филозофском факултету у Београду на катедри за историју уметности. Од оснивања Студентског културног центра 1971. године била је његов стални сарадник као један од уредника ликовног програма и кустос галерије Срећна нова уметност.

Од 1978. до 1980. године водила је Галерију 45 на Новом Београду. Од 1980. године објављивала је фотографије за бројне магазине и часописе: Џубокс, Старт, Полет, Омладинске новине, Ритам, Свјет, Дело, (Неw)Момент, Беорама... 

Ауторка је култних фотографија које су се током осамдесетих нашле на омотима плоча београдских бендова. Од  1990.г до 2006.г била је уредница  фотографије у недељнику Време, а затим и у дневном листу Политика и на Радио-телевизији Србије.

Од  1986. године активно излаже на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Самосталне изложбе: Улепшани свет Горанке Матић (1986), Дани бола и поноса (1995), Десет година против (2001) и Тихо тече Сутјеска... (2003); учешћа на групним изложбама: Досије Србија (Берлин-Београд, 2000); Аспекти балканске фотографије (Солун, 2001, 2002), У потрази за Балканом (Грац, 2002), Међународни бијенале савремене уметности у Тирани (2003), О нормалности. Уметност у Србији 1998-2001( Београд, 2005. и Вашингтон, 2009); Гендер чек - Фемининост и маскулиност у источноевропској уметности (Беч, 2009). 

Објавила је књиге Дани бола и поноса, Med Ruggen Mot Verden, Poretter Fra SebiaДесет година против (са Весном Павловић), Femmes des Balcans pour la paih... Била је уметничка директорка галерије „Аргет“ за сезону 2005-2006.

Предавала је фотожурнализам на Факултету политичких наука у Београду, била је гостујући професор на Факултету за медије и комуникације. Добитница је награде Октобраског салона, Политикине награде из фонда „Владислав Рибникар" за ликовно стваралаштво, Освајање слободе - Фонд Маја Маршичевић - Тасић, годишње награде УЛУПУДС-а и награде за животно дело УНС-а.

Видео серијал Фотодокументи_портфолио, покренут 2019. године са идејом да се на аутентичан начин представе домаће праксе у области фотографије, кроз интервјуе и приказе рада ауторки и аутора из различитих генерација, уз одабране позитиве и покретне слике из њихових архива.

Осмишљен као прва фаза ширег увида у фотографску сцену Србије, Фотодокументи_портфолио у првој сезони од укупно шест епизода, представља ауторске приступе, поетике, тематско-проблемске фокусе истраживања као и широку област интерпретације фотографије, од функције документа до уметничког израза Бранимира Карановића, Горанке Матић, Ивана Петровића, Александрије Ајдуковић, Александра Келића и Стефане Савић.

Кроз занимљиве и визуелно атрактивне целине, уредници серијала Мирослав Карић, Милица Лапчевић и Слађана Петровић Варагић у разговорима са ауторима дотичу се и низа питања о позицији фотографије унутар друштвене комуникације, мрежне размене и динамике продукције визуелних садржаја, њиховог контекста, значаја и места уметничко фотографских архива, као и других питања која су предмет бројних теоријских истраживања.