Međunarodni dan ljudskih prava

Kao podsetnik da svako ima pravo na život, slobodu i sigurnost, širom sveta obeležava se Međunarodni dan ljudskih prava. Ovaj dan obeležava se od 1950. godine, dve godine nakon što je 10. decembra potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

Današnji dan obeležava se širom sveta kao Međunarodni dan ljudskih prava, koji treba da podseti da svako, bez izuzetaka, ima pravo na život, slobodu i sigurnost.

Ovaj dan obeležava se od 1950. godine, dve godine nakon što je 10. decembra potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika.

UN su 1966. donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.

U okviru Saveta Evrope 1950. doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

Dan uoči ovogodišnjeg obeležavanja u Srbiji, zaštitnik građana Saša Janković i stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Irena Vojačkova Solarno upozorili su da se situacija u oblasti ljudskih prava u zemlji neprekidno poboljšava, ali da su ranjive grupe i dalje diskriminisane.

Oni su podsetili da je napredak u poštovanju ljudskih prava utvrđen i tokom nedavne posete visoke komesarke UN za ljudska prava Srbiji, kao i u Univerzalnom periodičnom pregledu kroz koji je Srbija prošla januara 2013.

Međutim, posebnu pažnju skrenuli su na nedavne proteste protiv smeštaja azilanata, što je, ističu, dodatni razlog za zabrinutost.

Kako se navodi u zajedničkom saopštenju sve veći protok ilegalnih migranata i položaj azilanata u Srbiji predstavlja ozbiljnu bojazan u oblasti ljudskih prava, jer stotine osoba koje traže azil u Srbiji imaju neodređen status i neizvesnu budućnost, a mnogima nisu na odgovarajući način utvrđene ili registrovane pojedinačne potrebe.

broj komentara 0 pošalji komentar