Србија међу првих десет купаца злата – одговор на глобалну неизвесност

Србија је у првих пет месеци ове године била међу десет земаља које су највише куповале злато за потребе резерви, показују нови подаци Светског савета за злато. Купљено је 1,7 тона злата и самим тим се Србија котирала у топ 10 на светској листи. Оно што је такође занимљиво јесте да је међу 163 државе, Србија једина земља која је од 2011. године искључиво куповала злато.

Брокер Бранислав Јоргић наводи да резерве Народне банке Србије износе око 29 милијарди евра, а у оквиру тога има око 50 тона злата, што је око 4,3 милијарде.

"Резерве су практично по страни, не утичу толико директно на економију, али индиректно би могло да утиче у смислу што Народна банка Србије има право прече куповине злата које се копа и прерађује у Бору", објаснио је Јоргић.

На питање зашто земље девизне резерве држе у злату, Јоргић истиче да је Србија тренутно у политичкој и економској нестабилности и да се злато у таквим ситуацијама купује како би се добила одређена стабилност и сигурност у структури девизних резерви.

"Код осталих валута смо пролазили кроз период инфлације, штампање пара, оно што је исто битно, то је да западне земље, понекад и УН, доносе одлуке о блокади девизних средстава других земаља", навео је Јоргић.

Наводи последњи пример када је Русији блокирано 300 милијарди долара и објашњава да се државе одлучују да купе злато које ће повући у своје резерве јер тако не може бити блокирано у иностранству.

"Битно је напоменути да се највећи део злата које поседује Народна банка налази у трезору, а мања количина се налази у Берну, у Швајцарској. Још један разлог је заштита од инфлације – сматра се да цена злата кроз дужи временски период покрива и анулира инфлацију", напомиње Јоргић.

Финансијски аналитичар Владан Павловић објашњава да се злато увек третира као вид активе у коју инвеститори "беже" кад дође до неке кризе.

"Сада се поклопила криза на Блиском истоку и чињеница да долар слаби зато што је Трумп створио велику дозу неизвесности и у таквим ситуацијама инвеститори обично преферирају нешто стабилније и сигурније, то је сада било злато", прецизира Павловић.

Како каже, талас раста цена злата је почео и пре кризе на Блиском истоку, а она је само допринела да цена остане висока.

"И даље постоји неизвесност око трговинске политике, питање је да ли ће бити договора са ЕУ и то је један од разлога зашто се цена сада одржава на релативно високом нивоу", напомиње Павловић.

За и против девизних резерви у злату

Павловић истиче разлику између монетарног и инвестиционог злата. Монетарно злато се држи као вид девизне резерве, а инвестиционо се купује у нади да ће се остварити нека капитална добит ако му се цена повећа у одређеном периоду.

"Злато се перципира као вид стабилне активе преко које се можете заштитити од инфлације. Ту је аргумент углавном стабилност и жеља да се очува вредност, а монетарно злато, оно што се налази у резервама, јесте начин да се централне банке диверзификују", објаснио је Павловић.

Као противаргумент инвестирању у монетарно злато Јоргић истиче да ће, уколико дође до смиривања на политичкој и економској сцени у свету, цена злата стагнирати или, чак, пасти.

"Ако дође до пада цена злата, онда практично пада и вредност ваше имовине. Кроз историју, ми имамо континуирани раст цене злата, али у одређеним тренуцима, дешавале су се у дужем временском периоду или стагнација цене злата, па чак и пад", закључио је Јоргић.