Преполовљен род малине у Подгорини

У ваљевском крају берба малина је при крају, а ове године род је, најблаже речено, упола мањи него што су воћари очекивали. Међутим, у Подгорини има и оних који су за пример и по количини и по квалитету плодова, јер су произвођачи применили све агротехничке мере према саветима стручњака и уложили много труда

Младен Миловановић, из Остружња код Осечине, пет извора на свом поседу каптирао је за наводњавање засада малине. Заштитио их је противградним мрежама пре пет година, и уз прихрањивање и много рада приноси су одлични, као и квалитет плодова.

Младен Миловановић из Остружња код Осечине, каже: "Ми смо неких 380 метара надморске висине. Ми крећемо први са бербом, а доприноси много вода пута мрежа. Она би досад завршила, заковала од Сунца. Имамо, рецимо, људе који раде на надморској висини од 800 метара, они су завршили пре мене, то никад није било у животу.“

У делимично контролистној производњи малине, стручњаци после хемијске анализе земљишта саветују воћарима третмане за поправку тла и одговарајуће прихрањивање.

Саша Радосављевић, специалиста инжењер фитомедицине и воћарства, каже: "Малина ће у некој перспективи, у некој будућности, постати култура која је привилегија одрђеног круга људи. Видите да сви ови људи, који гаје без система за наводњавање, без додатног орошавања, без употребе ђубрива, имају за резултат сушење и јако лоше приносе. Није поента по хектару имати четири тоне, као што видите код Младена овде, поента је да имате на 22 ара 5 тона.“

У сезони која није испунила очекивања воћара, има добрих примера где је принос и квалитет органске малине задовољавајући. Истина, актуелна цена малине из конвенционалних засада је 600 динара по килограму, док је органска 700 динара.

Величко Ненадовић, произвођач органске малине из Царине код Пецке, додаје: "Јесте мала разлика, али је и мало теже радити, теже сачувати и квалитет и плод и целу биљку. Али, временом се то савлада. Ја сам за сада задовољан тиме. Радим пет година органик, ако не и више.“

У гајењу воћа нема идеалних услова, кажу пољопривредни стручњаци, али требало би тежити оптималним.

Душан Гајин, дипломирани инжењер пољопривреде, објашњава: "Пољопривредни инжењер треба да сагледа ситуацију заједно са произвођачем, са чим он располаже да ли са системима за новодњавање, да ли без система за наводњавање, да ли системима за заштиту, засену, и онда да нађе најбоље могуће решење. Најбоље могуће решење значи, што се тиче средстава за исхрану биља, минералних биостимулатора или пестицидних третмана.“

Берба малина сорте виламет, која је најзаступљенија у ваљевском малиногорју, је завршена. Остале једнородне сорте у брдским крајевима, браће се до краја јула.