Čitaj mi!

Dr Tanja Jovanović upozorava: Ako ne dostignemo kolektivni imunitet, vakcine mogu postati neefikasne

Iako su poslednjih dana brojevi novozaraženih u blagom opadanju, stručnjaci upozoravaju da su bolnice skoro popunjene obolelima od srednjeteških i teških oblika kovida. Daleko smo od kolektivnog imuniteta i, ukoliko ga ne dostignemo, virus bi mogao toliko da se izmeni da bi trenutne vakcine postale neefikasne, upozorava virusolog Tanja Jovanović.

Virusolog i član Kriznog štaba, prof. dr Tanja Jovanović, upozorava građane da je neophodno da se pridržavaju mera, kritikujući prizore iz bašta kafića, gde se, kako ističe, vidi da se ne nose maske.

"Kao da živimo u nekom virtuelnom svetu. Ne vidim građane koje nose maske u bašti i pridržavaju se epidemijskih mera. Brojevi novozaraženih jesu malo niži, ali ono što je relevantno za procenu situacije je broj hospitalizovanih i popunjenost bolnica", kaže za RTS Jovanovićeva.

Napominje da su sve kovid bolnice skoro popunjene s bolesnicima u srednjeteškom i teškom stanju, sa više od 290 ljudi na respiratoru.

"Ti brojevi upozoravaju i pokazuju nam da i dalje treba da se pridržavamo mera", dodaje Jovanovićeva.

Kako ističe, ukoliko ima gužve i na otvorenom prostoru, maske moraju da se nose.

Kada je reč o imunitetu nakon vakcinacije, naglašava da se kompletni imunitet stiče dve do tri nedelje po primanju druge doze.

S druge strane, kako naglašava, postoji određeni broj osoba koje su rezistentne na vakcinu i koje ne razvijaju imunološki odgovor.

"Ono što je najčešći razlog hospitalizacije osoba koje su započele imunizaciju jeste to što organizam nije imao dovoljno vremena da stvori odbrambeni mehanizam. Takođe i posle druge doze ljudi se opuste pa pomisle da imaju dovoljno antitela", kaže Jovanovićeva.

Ipak, ukazuje da i ako dođe do zaražavanja posle druge doze vakcine, takve osobe su zaštićene od teških oblika kovida 19, a vrlo često i hospitalizacije.

Uloga antitela i limfocita

Antitela su samo jedan parametar imunološkog odgovora, vrlo važna je i funkcija limfocita.

"Antitela vrše neutralizaciju virusa, ne dozvoljavaju virusu da napadne ćeliju. Ukoliko nema dovoljno anititela, virus prodire u ćeliju i tu na scenu stupaju limfociti", objašnjava Jovanovićeva.

Dodaje da smo na taj način smo zaštićeni od oboljenja, ali nismo od infekije, jer se virus replikuje u organizmu.

Treća doza vakcine za opasne sojeve virusa

Govoreći o tome da su određene zemlje odlučile da građani treba da prime i treću dozu, Jovanovićeva je navela primer Ujednjenih Arapskih Emirata i kineske, Sinofarmove vakcine.

Navela je i da su kompanije "Fajzer" i "Moderna" 25. februara započele istraživanja sa trećom dozom vakcine koja bi štitila od novih varijanti virusa.

Prema njenim rečima, zbog "zabrinjavajućih" sojeva virusa, vakcinalni odgovor koji je napravljen na vuhansku varijantu virusa nekada nije apsolutno efikasan kada je reč o novim sojevima.

Naglašava da u Srbiji, gde je prisutan britanski soj virusa, sve raspoložive vakcine koje se daju pružaju aposolutan zaštitni i efikasan odgovor.

Međutim, južnoafrička varijanta smanjuje kvalitet humoralnog imuniteta, pošto se količina antitela smanjuje za dve trećine, pokazale su studije "Fajzera".

"'Modernina' ispitivanja ukazuju da se posle vakcinacije njihovim cepivom broj antitela smanjuje čak šest puta kada je reč o južnoafričkom soju virusa", navodi Jovanovićeva.

Kako ističe, pošto Fajzerova i Modernina vakcina indukuju proizvodnju velike količine antitela na nove varijante virusa, još postoji mogućnost zaštite od teških oblika kovida 19.

Koliko je potrebno vakcinisanih za kolektivni imunitet

Ukazuje da se imunološki odgovor na vakcinu razlikuje prema polu, starosti, hormonskom statusu, hroničnim bolestima.

"Vakcinalni i prirodni odgovor može da nas zaštiti od zaražavanja duži vremenski period od iste varijante virusa", kaže Jovanovićeva.

Da bi vakcinacija postigla efekat, napominje, potrebno je da se imunizuje od 50 do 70 odsto građana kako bi se sprečila cirkulacija virusa i stvorio kolektivni imunitet.

Jovanovićava apeluje na masovnu imunizaciju. "Ukoliko to ne učinimo, zbog velikog broja osetljivih ljudi, virusu se daje šansa da se menja. U tom slučaju, samo je pitanje vremena kada će se virus toliko promeniti da trenutne vakacine mogu postati neefikasne. Zato se razmišlja o trećoj dozi i nekoj novoj sezonskoj vakcini kada se virus bude još više izmenio", zaključuje Jovanovićeva.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">