Читај ми!

Рођендан позоришта - све што стане у живот, па и вирус, стане на сцену

На дан када се слави позориште, у Атељеу 212, на сцени „Мира Траиловић", премијера представе „Син". У српским и позориштима широм света, чита се и порука Хелен МИрен поводом Светског дана позоришта. Чувена глумица, између осталог, пише да је „све оне који раде у позоришту, можда увек присутна несигурност, учинила способнијима да виспреношћу и храброшћу преживе ову пандемију".

Јунаци Симовићевог Путујућег позоришта Шопаловић су се давали, али су и страдали ходајући по танкој линији између живота и позоришта.

Лепота, срећа, али и рат, насиље, па и вирус, све што стане у живот, стане и на сцену. 

„Мислим да је позориште на вештачком дисању и генерално, ништа осим наде не постоји за нас, а нада последња умире да ћемо у неком времену, не знам ком, почети да се враћамо томе да играмо свако вече и да имамо пробе сваки дан. Од тога живимо и то нам је живот", каже глумац Светозар Цветковић, који је у представи Син у улози Оца.

Спреман по компликованим епидемијским правилима, комад Флоријана Зелера, по Гардијану најузбудљивијег драмског писца нашег времена, бави се компликованим породичним односима и депресијом сина после развода родитеља.

„Када сам почео да истражујем то и да читам књиге и гледам исповести неких људи, онда сам схватио колико то прожима све нас, и онда је зато лако да се пређе у такво стање, лако је да се то деси то човеку јер је тако танка граница и неопипљива и само се човек нађе с друге стране и онда више не зна ни пут назад", рекао је глумац Лука Грбић.

„Син је, иначе сам аутор каже да је то његово најкомплексније дело, да све што је претходно написао је била припрема за ово дело. Мислим да третира једну веома значајну и вечну тему односа између родитеља и деце", рекла је редитељка Ана Томовић.

Постављањем Зелерове драме први пут на српској сцени, Атеље 212 добро прати светске трендове, јер комад Отац, преточен је у филм са Ентонијем Хопкинсом, док је драма Мајка, са Изабел Ипер, изведена у Њујорку, јер „цео свет је позорница, где људи сви и жене глуме, свак се појави ту и оде, и одглуми у свом животу улоге многе", написао је Шекспир.

А са те позорнице, у вечност, испраћен је глумац Власта Велисављевић.

До Алеје заслужних грађана на Новом гробљу испратили су га породица, колеге, пријатељи и публика. Аплауз за чувеног Власту, краља шарма, кога ћемо се сећати онаквог како га је овековечио колега Бранислав Платиша 8. марта прошле године, пред последњи Властин излазак на сцену.