Сведочанство српских пионира у САД

Отворена изложба фотографија "Српски пионири у Америци - пет деценија живота Срба у Америци" у Етнографском музеју. Фотографије настале у периоду од 1893. до 1947. године.

Изложба "Српски пионири у Америци - пет деценија живота Срба у Америци", која обухвата породичне и архивске фотографије настале у периоду од 1893. до 1947. године, отворена је синоћ у Етнографском музеју.

Државни секретар у Министарству за дијаспору Предраг Тојић изјавио је на отварању изложбе да су неки људи желели да оду из земље, да су неки морали, а неки су протерани.

Тојић је рекао да су сви "они са собом понели велику тугу и сећање" и додао да је туга избледела, а да се сећање изоштрило, о чему сведочи и ова поставка.

Аутор поставке професор на Универзитету Јужне Калифорније Андреј Симић.

Према његовим речима, идеја за изложбу, која је спремљена специјално за Београд, потекла је када је шетао по гробљима западне Пенсилваније у Сједињеним Америчким Државама где је приметио колико је младих људи сахрањено.

Симић је додао да су ти досељеници упркос многим потешкоћама које су имали, изразито тешком раду и условима живота, успели да својим потомцима обезбеде бољи живот и да кроз ову поставку њима одаје почаст.

Поставку чине фотографије из музеја, приватних архива и породичних албума, а приказују различите видове свакодневног живота раних досељеника и њихових потомака.

Тежак живот српских досељеника

Крајем 19. и током првих деценија 20. века већину Срба у Америци чинило је сеоско становништво досељено са територија Аустроугарске монархије и Црне Горе.

Фотографије из тог раног периода насељавања "Новог света" сведоче о тешком животу српских досељеника, о борби за опстанак, напорном раду у рудницима, челичанама и на изградњи железнице, али и о упорности да створе бољи живот за своју децу и унуке.

Дух тих првих досељеника осећа се и данас, готово век касније, а српска култура и особеност негују се и даље у Америци.

Изложбу су припремили Андреј Симић и пензионисани професор Државног универзитета Аризоне Марија Будисављевић-Симић у сарадњи са Етнографским музејом у Београду и Центром за визуелну антропологију Универзитета Јужне Калифорније.

Кустос изложбе, која ће трајати до 15. јула, је Весна Бижић-Омчикус. Након Београда, поставка се враћа у Сједињене Америчке Државе.

број коментара 9 Пошаљи коментар
(среда, 04. јул 2012, 23:48) - Biserka [нерегистровани]

Trazim strica

Godinama trazim strica(mog tate ) koji je otisao za Ameriku 1905 godine .Nasla sam informacije broda kojim je stigao u New York ali posle toga nista se ne zna o njemu.Ne zna se ni gde je umro . Ime mu je Mitar Vukovic iz sela Ubli kod Herceg Novog.
Da li neko ima ideje gde bi se potrazilo bilo sta vezano za njega ?

(уторак, 18. јан 2011, 20:23) - Nada [нерегистровани]

Pozdrav

Postovani,

Vec duze vremena sam u potrazi za mojim pretkom Spirom Mumovicem iz Crne Gore - Niksic. Vidim da se Vi odlicno snalazite na sajtu pa Vas molim da mi pomognete, meni je to teze zbog jezika. Uglavnom, voljela bih da mi date uputstva kako se vrsi pretraga i koji su sve podaci potrebni. Ja sam trazila ali nijesam uspjela nista da pronadjem. Znam da je otisao oko 1905.godine zajedno sa ocem Lukom koji se vratio ubrzo u C.Goru a on je ostao i nikad se nije vratio. Nadam se da mi mozete pomoci.

Hvala unaprijed,

Srdacan pozdrav,
Nada Mumovic, Niksic, Crna Gora

(петак, 18. јун 2010, 12:28) - Ana [нерегистровани]

Zahvalna :)

Bogdane, od srca Vam zahvaljujem na informaciji o Ellis island i izgleda da su velike sanse da utvrdim neke podatke sa sajta. Nasla sam nekoliko istih imena, i sada prepustam ocu i stricevima i tetki da protumace te podatke i donesu sud koji bi tacno bio moj deda.

U svakom slucaju puno sam saznala zahvaljujuci tom sajtu :).

(четвртак, 17. јун 2010, 13:57) - Bogdan [нерегистровани]

Ani i Misi

Jos jednom bih vas podsjetio na internet prezentaciju ellisisland.org. Podaci, koji se mogu naci tamo, su tacni i pouzdani, a lako ih je pronaci i tumaciti. 1892. registrovano je preko 400.000 doseljenika, najvise 1907. (preko 1 milion), a do 1924. sveukupno oko 30 miliona. Ja sam putem ovoga sajta pronasao nekoliko mojih predaka odseljenih sa Korduna i Bos. Krajine (sveukupno sestoricu, od kojih se samo jedan javljao nakon dolaska u USA). Takodjer i dobar dio mojih svedskih prijatelja, koji svi imaju ponekoga odseljenog u USA (tadasnja 4 milionska Svedska izgubila je za nekih 30-tak godina 350.000 stanovnika). Naravno, dobar izvor informacija su i crkvene opstine, odnosno druga zavicajna udruzenja, koja su masovno osnivana vec prvih godina, a narocito pred I sv. rat.

(среда, 16. јун 2010, 22:12) - Ana [нерегистровани]

Deda u Americi

Zamolila bih redakciju ako ikako moze da mi pomogne da stupim u kontakt sa ljudima koji su organizovali izlozbu. Ne znam da li postoji neki sacuvan spisak imena ljudi koji su otisli u Ameriku tih godina. Moj deda koji je poginuo u toku drugog svetskog rata je otisao trbuhom za kruhom u Cikago, mislim 1910. godine. Imam i njegovu sliku iz tih dana iz Amerike. Zbog svog oca koji ga i ne pamti, a i zbog sebe zelela bih nesto vise da saznam o njegovom boravku tamo ako je ikako moguce.

Unapred zahvalna

(среда, 16. јун 2010, 11:53) - anonymous [нерегистровани]

Ellis Island

1892. su imigracione vlasti USA otvorili na otoku Ellis na samom ulazu prema Manhatanu nedaleko Kipa slobode Centar za docek, identifikaciju, pregled i karantenu (cak tri mjeseca)doseljenika u USA. Putem interneta se moze posjetiti njihova stranica ellisisland.org na kojoj su prezentirani podaci svih doseljenika izmedju 1892-1924, ime, prezime, drzava iz koje dolaze, kada su dosli, koliko su bili stari pri dolasku, te za mnoge i drugi podaci (kuda su nastavili put, dali su uopste prezivjeli boravak na Ellis Islandu, fotografije i faksimili dokumenata i licnih stvari, fotografije...). Stranica je uredjena i otvorena za javnost od pred mozda sest-sedam godina. Ja sam sa preciznoscu nasao neke svoje pretke i pomogao drugima da se snadju u potrazi svojih, a nadam se da sam ovime pomogao i vama da nesto vise saznate. Zivjeli. Bogdan Grahovac iz Svedske

(среда, 16. јун 2010, 10:46) - Rada [нерегистровани]

izoštreno sećanje

Ne znam da li postoji slična fotografija, ali u knjizi Mome Kapora "Skitam i pričam" može se naći jedna istinita, dirljiva priča (zaboravila sam naslov), o rastancima na čikaškom aerodromu onih koji su bili u poseti sa onima koji ostaju zauvek. Da je priča istinita tvrdim odgovorno jer sam je dva puta doživela. Ćuti se, zadržavaju se suze koje guše, a poljupci padaju na lice, kosu, rame... Meni je bilo posebno teško prvi put jer sam mislila da je to poslednji rastanak sa babom i dedom. Ipak, otišla sam još jednom, a onda su otišli oni. Ostale su fotografije iz kojih se ne da naslutiti da je deda radio u strašnim čeličanama Gary-ija. Na njemu kravata i sat, u duši tuga, u telu- sve boli...

(среда, 16. јун 2010, 10:08) - Miso [нерегистровани]

Preci

Tacno je da su srbi isli iz CG za SAD. Od mog pradjeda su otisla dva brata iz CG za Kaliforniju pocetkom 1900. Todor i Risto Milic. Za njih se nista ne zna. Pa kad bi bio site za pronalazenje stare rodbine bilo bi super.

KAko kazu stara izreka srba: Crna Gora citav svijet naseli ali se nikad ne raseli.

Sto u prevodu znaci da je uvijek jedan od brace ostao na zemlji/imanju.

(среда, 16. јун 2010, 09:53) - anonymous [нерегистровани]

suza u oku

dvoje djece (9 i 11 god) su otisli za Ameriku iz Dubrovnika brodom, a u Kaliforniji su u pocetku svakodnevno odlazili do obliznjeg jezera i plakali. Nisu znali plivati a mislili su ako preplivaju jezero doci ce u Hercegovinu.