Могу ли српске компаније које извозе на америчко тржиште да преживе Трампове царине

У писму председника САД Доналда Трампа председнику Србије Александру Вучићу, уз образложење о увођењу тарифа наводи се да царине неће бити ако Србија или српске компаније одлуче да производе у Америци. У противном, ако се Србија одлучи на контрамере, америчке царине ће се увећати.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета каже да изузетно високе америчке царине не треба фатално схватати истичући да је реч о релативно малом обиму робе која подлеже тим наметима.

“Кад погледамо укупан обим спољнотрговинске размене, то је један релативно мали део од укупно милијарду и двеста милиона долара размене између Србије и САД”, додаје Аћимовић.

Ипак, наводи да ће бити погођене компаније попут горњомилановачког “Металца” или произвођачи гума за возила, који директно извозе у Америку.

"Али с друге стране треба разумети шири контекст. Царине су само нека врста инструмента једне глобалне геополитике која се у великом замаху снаге мења последњих неколико месеци и није лако ни ономе ко се определи да уведе такве царине", наглашава професор Економског факултета Универзитета у Београду.

Аћимовић указује на различите обрачуне које даје америчка страна од оне које имају наше институције. “Они тврде да имају дефицит у односу на нас, а ми тврдимо обрнуто. Тешко је утврдити у тој робној размени како се шта вреднује", додаје.

Аћимовић: Мањак се може надокнадити на другим тржиштима

Диференцирање извоза је пример како да се надокнади мањак у трговинској размени, наводи Аћимовић.

“Није сад тако лако заменити извозно тржиште, јер су српске компаније које извозе у САД  већ направиле своје извозне аранжмане и ланце снабдевања. Али ако гледамо на нивоу целе Србије, можемо да урадимо различито диференцирање извоза. Прошле године смо имали мањак у трговини са ЕУ, због мањег привредног раста земаља чланица па су наше фирме мање и извозиле тамо. Тај мањак од неких милијарду евра, што је отприлике висина размене са Америком, смо надокнадили кроз извоз у друге земље, попут Кине и Турске, објашњава Аћимовић.

Компанија "Металац" већ 20 година послује у САД-у и на то тржиште извози у робу у вредности од око два и по милиона евра.

Радмила Трифуновић, генерална директорка “Металца“ сматра да ће то предузеће бити прилично погођено царином од 35 одсто.

"Веома је тешко доћи на једно тржиште и остати тако дуго. Друга ствар је и важност америчког тржишта, јер Металцу то чини 10 одсто прихода и чак 20 одсто укупног извоза", истиче Трифуновићева.

Трифуновићева: Царине су двострука штета за "Металац"

Према њеним речима, америчке царине могле би "Металцу" да нанесу двоструку штету.

"Портфолио наших производа годинама је прилагођаван управо за једно такво тржиште због чега може настати двострука штета. Имате мањак прихода на једној страни, а на другој морате тражити тржиште са сличним портфолиом и то је јако тешко јер су она потпуно различита”, наглашава генерална директорка “Металца”.

Како каже, "Металац" се са својим купцем у САД договорио да будуће пословање не буде на шетету ниједне стране и да се прво сачекају први ефекти уведених царина.

Додаје да јој се то чини као веома добар потез јер би тиме "Металац" можда могао да задржи америчког купца.

Са друге стране, Трифуновићева напомиње да толику стопу царина производи Металца не могу поднети и да уколико ти намети опстану да би то значило и губитак америчког тржишта.

“Нисам сигурна да наш амерички купац такав износ царине може да угради у производ јер он онда неће бити конкурентан и прихватљив за крајњег потрошача будући да се ионако налази на листи производа који баш нису приоритетни", каже Радмила Трифуновић.

“Оваква одлука, уколико би опстала, значила би и губитак нашег купца и тржишта Америке", констатује Трифуновићева.

Спасојевић: Не видим разлог за царине, САД имају суфицит са Србијом

Топлица Спасојевић, председник ИТМ система указује на то да је амерички председник Доналд Трамп увео царине да би избалансирао укупни троговински дефицит које САД имају али да у робној размени са Србијом то није случај.

"По нашим евиденцијама, САД имају 70 милиона долара суфицита у размени са Србијом”, наводи Спасојевић.

Каже да се производи Ваљаонице бакра у Севојну, која послује у оквиру ИТМ система, према првој пројекцији, нису били на листи за плаћање царина.

“Не знам да ли ће производи од бакра бити на тој листи, али алуминијум несумљиво јесте. То ће потпуно уништити извоз на америчко тржиште због тога што ми једноставно не можемо да поднесемо стопу од 35 одсто, зато што имате земље које ће имати ниже стопе и биће конкурентније од нас", упозорава Спасојевић.

Цео разговор о америчким царинама на производе из Србије можете погледати у видео-запису на почетку текста