ЕК о владавини права у Србији: Кашњења и недостаци у избору Савета РЕМ-а нарушавају поверење јавности у процес

Од 2020. године, Европска комисија објављује годишње извештаје о владавини права у земљама чланицама, а од 2023. године и у земљама кандидатима, оцењујући стање у четири области – правосуђе, борба против корупције, медијске слободе и функционисање независних институција.

"Србија је наставлила спровођење уставних реформи које треба да ојачају независност правосуђа", наводи се у извештају, уз оцену да је од 36 планираних подзаконских аката усвојено 35.

С друге стране, Европска комисија оцењује да је политички притисак на правосуђе висок, "са мало или нимало реакција високог савета судства или тужилаштва".

"Владини званичници на највишем нивоу, укључујући и председника државе наставили су са непримереним јавним коментарима текућих истрага, судских процеса и рада појединачних тужилаца и судија. Ови коментари укључују критике судских одлука и претње смењивањем упућеним судијама и тужиоцима", стоји у извештају

"ВСС и тужиоци пасивни"

Док су удружења судија и тужилаца узимала у заштиту своје колеге у неким од ових случајева, високи савети судства и тужилаца остали су у великој мери пасивни, наводи се у извештају и наглашава да "парламент и влада такође нису реаговали у случају непримерених изјава својих чланова, иако је то у супротности са њиховим правилницима".

Извештај наводи и да забрињавају примери недостатка независности правосуђа и поверљивости кривичних истрага.

Претрага просторија невладиних организација у фебруару ове године уследила је после изјава високих званичника, што буди сумње о независности тужилаштва, као и чињеница да у јавност доспевају поверљиви подаци из истражних процеса, стоји у извештају.

Говорећи о ефикансости правосуђа, Европска комисија оцењује да је укупна слика позитивна за грађанске, трговинске и кривичне случајеве, док озбиљни изазови и даље остају у руковођењу административним случајевима и уставним жалбама.

"Перцепција јавности указује на висок ниво корупције"

У области борбе против корупције, извештај наводи да перцепција грађана, пословне заједнице и експерата и даље указује на висок ниво корупције у јавном сектору.

Европска комисија подсећа да је пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду покренуо широке грађанске протесте.

"Власти су покренуле истрагу о оптужбама за корупцију у вези са трагичним инцидентом која тек треба да буде комплетирана. Истраге покренуте у оквиру нових операција против корупције изазивају сумње о политичком мешању и утицају", сматра Комисија и наводи да провере пријава о имовини и конфликта интереса и даље "показују слабости".

Извештај указује и на проблем честих изузећа од закона о јавним набавкама.

"Изузећа од закона о јавним набавкама се широко користе, чиме се заобилази његова примена, док су механизми надзора недовољни", наводи Европска комисија и наглашава да је у 2023. години, вредност набавки изузетих од законских правила достигла ниво уговора склопљених у оквиру законских норми, чиме је подривена ефективност закона.

"Уредничка аутономија све већи проблем"

У поглављу о медијским слободама и плурализму, извештај наводи да је Србија усвојила нове медијске законе у јуну 2025, чиме је "наставила законско усклађивање" са европским стандардима. Међутим, наглаашва се да процес усвајања није био транспарентан, односно, да је спроведен без "инклузивних консултација", као и да није поштовао обавезу о одржавању јавне дебате.

По мишљењу Европске комисије, озбиљна забринутост и даље постоји у вези са независношћу Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а кашњење и недостаци у поступку избора новог Савета РЕМ-а поткопавају поверење јавности у тај процес.

"У 2024. години, РЕМ је издао пет мера: две опомене, једно упозорење и две привремене забране емитовања рекламних порука, док санкције нису изречене емитерима који често крше правила, попут ријалти програма склоних насиљу", пише у извештају ЕК.

Комисија подсећа да је 8. маја објављен нови позив за кандидате, као и да је преглед кандидатура у току, али истиче да укупно кашњење и нерешени недостаци у претходном поступку "изазивају сумњу у посвећеност заштити процеса од политичког утицаја и повећању независности РЕМ-а."

Европска комисија наводи и "све већу забринутост и око питања уредничке аутономије и плурализма јавних сервиса".

Монитор медијског плурализма (МПМ) за 2025. годину утврдио је да се показатељ "независности јавних сервиса" погоршао у 2024. години и сматра га "подручјем високог ризика", указује ЕК.

Извештај наводи да су измене и допуне Закона о јавним радиодифузним сервисима усвојене су у јуну 2025. године, како би јавни емитери постали институционално и функционално независнији.

"Остаје да се види да ли је износ накнаде за јавни сервис утврђен овим законом довољан да покрије потребе јавних емитера и да ли ће они морати да се ослањају на комплементарно државно финансирање, што би спречило пуну финансијску независност", пише у извештају.

И даље постоји забринутост због питања уредничке аутономије, ограниченог плурализма и пристрасног извештавања у корист владе, оцењује извештај.

Оба јавна емитера су критикована због недостатка извештавања о студентским протестима након трагичног инцидента на железничкој станици у Новом Саду.

"Мере за повећање транспарентности у власничким структурама и јавном финансирању медијског сектора само су делимично имплементиране, а новинари се и даље суочавају с честим одбијањима јавних тела да открију информације од јавног значаја", наводи комисија и оцењује да је безбедност новинара постала "извор све веће забринутости".

"Парламент без дебате, функција надзора отежана"

У делу о конторли и надзору извршне власти, комисија наводи да су ефикасност и надзорна функција парламента и даље отежане ниском учесталошћу седница и недостатком истинске политичке дебате.

"Чињеница да су четири упражњена места у Уставном суду остала непопуњена је забрињавајућа. Три независна тела која раде у области темељних права и даље се суочавају с ограниченим ресурсима, а праћење њихових препорука остаје недоследно", закључује се у извештају Европске комисије.