Мање камате, конкурентнија привреда

Камате на кредите у Србији морају да иду наниже, свесни су и у Владином телу за опоравак индустрије, јер нема конкурентне привреде уз високе камате. Народна банка Србије саопштава да ограничавање каматних стопа није у сагласности са стратегијом циљања инфлације коју НБС спроводи.

Србија је једна од земаља с највишим каматама, како оних које се нуде за штедне улоге, тако и за банкарске позајмице привреди и становништву. Да ли је могуће ограничење камата у нашој земљи што ових дана, на пример, у Хрватској иницира тамошња влада?

Да ли је једна година чистих рачуна, како српски званичници називају мере за уранотежење производње и потрошње, довољна да избрише минусе који су стварани последњих 50 година.

То неће бити лако, а разлике су највидљивије код висине банкарских камата, у шта се уверио један аустријски инвеститор.

"Ја за један кредит у Аустрији платим 2,17 одсто камате, а овде у Србији имам ситуцију да за кредит, ако бих га редовно сервисирао, имао бих девет одсто камате, а сад кад смо у дифолту, имамо камату од 18 одсто", каже Александер Симониг, инвеститор из Аустрије.

Да камате морају наниже, свесни су и у Владином телу за опоравак индустрије. Јер, нема конкурентне привреде уз високе камате.

"Мислим да се одређене резерве крију и у другачијој монетарној политици. Та другачија монетарна политика значила би постепено снижвање референтне каматне стопе а значила би и враћање селективних кредита из примарне емисије за подстицање раста производње", каже Бојан Димитријевић из Националног савета за реиндустријализацију.

Тренутна почетна камата НБС је 11 одсто. Референтна каматна стопа како је другачије зову јесте цена новца коју НБС плаћа банкама кроз хартије од вредности и на тај начин регулише количину новца у оптицају и утиче на инфлацију.

На питање да ли ће Србија ограничити висину камата - таква иницијатива већ постоји у Хрватској - из Народне банке одговарају да Србија има другачији економски модел од суседа.

Народна банка Србије саопштава да ограничавање каматних стопа није у сагласности са стратегијом циљања инфлације коју НБС спроводи.

"Оно што је битно за НБС јесте да кроз очување макроекономске стабилности, стабилно ниске инфлације и стабилности финансијског система индиректно утиче да се каматне стопе прилагођавају нижем нивоу. То ће истовремено омогућити и да банке прикупљају више динарске штедње уз ниже камате и да та средства пласирају привреди под повољнијим условима", наводи НБС.

Иако је у Србији основна камата готово двоструко већа него у земљама у окружењу, ни економисти нису за административно ограничавање камата јер би то, кажу, нарушило понуду и тражњу.

"Најбоље решење је координирана политика Народне банке, фискална политика и монетарна политика на плану одређивања политике цена великог броја производа где постоје монополи, пре свега, комуналних услуга", каже декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић.

Камата на штедњу у Србији привукла је око 300 милиона евра улога страних држвљана. Такође страни инвестициони фондови и банке обрнули су милијарде евра купујући наше хартије од вредности у динарима, јер им је зарада била већа него у матичним земљама. Колико ће то потрајати, зависи од степена инфлације и смањења ризика пословања у нашој земљи.

број коментара 0 Пошаљи коментар