Имућни у реду за додатно опорезивање

Петнаест дана уочи истека рока, порез на имовину вреднију од 300 хиљада евра пријавило само 100 људи. Стручњаци оцењују да је ефекат за буџет занемарљив у односу на важност успостављања фискалне дисциплине.

Грађани са бољим примањима су до петка могли да поднесу пријаву за додатно опорезивање дохотка. Ту обавезу имали су сви који су у прошлој години зарадили више од 2.067.000 динара. За оне који располажу великом имовином, крај месеца је рок да такву имовину пријаве ради унакрсне провере њеног порекла.

У складу са нашим навикама, последњег дана рока за пријаву пореза на доходак грађана, чак и редови, иако се пријава могла поднети од почетка године. Већина добро плаћених грађана који су последњег дана пријављивали своју имовину, није желела да говори о томе. Једино  инжењер информатике каже да је добро док има такву обавезу има.

"Ја немам ништа против тог опорезивања, само бих волео да видим да се опорезију ови људи који возе аута од 30-40 хиљада евра, а пријављени су на минималцу у сопственим фирмама, испаде да смо ми најбогатији у овој земљи, а не бих рекао", каже инжењер информатике Ивица Бошковић.

Први пут, ове године на удару унакрсне провере биће и имовина, али само она вреднија од 35 милиона динара. Иако је до истека рока за њену пријаву остало још 15-так дана, до сада је то учинило само 100 богаташа.

Иметак за чије порекло не буде доказа биће опорезован са 20 одсто. Стручњаци оцењују да је ефекат за буџет занемарљив у односу на важност успостављања фискалне дисциплине.

"Тако да онај ко остварује приход, купује неку некретнину, треба да то поткрепи одговарајућим доказом да ли је кредит, позајмица или неки други вид прихода, тако да буде јасан извор прихода из кога се купује та имовина", објашњава економиста Малиша Ђукић.

За унакрсну проверу имовине Пореска управа ће користити податке о дохотку власника у претходним годинама, на основу сопствене и базе података других институција. Што се овогодишње пријаве пореза на доходак тиче, на порезницима је да наредних дана утврде ко се пријавио, али и ко то није учинио.

"Пореска управа и након истека рока за подношење пријава за годишњи порез грађана, ће у поступку контроле утврђивати да ли постоје лица која су била у обавези да обрачунају и поднесу пријаву за годишњи порез на доходак грађана и против тих лица ће се спровести поступак", каже Драган Агатуновић из Пореске управе.

За избегавање плаћања пореза на доходак већи од два милиона динара, предвиђене су казне и до 50 хиљада динара. Годишњи приход већи од два милиона и 67 хиљада динара, зависно од висине, опорезује се по стопи од 10 или 15 одсто.

Прошле године, такав порез платитило је око 20.000 грађана. По том основу у државну касу стигле су три милијарде динара.

број коментара 0 Пошаљи коментар