Читај ми!

Јапан, намрштени погледи ка Русији и Курилским острвима

Јапанско министарство иностраних послова оптужило је Русију да је инвазијом на Украјину нарушила међународни поредак настао по окончању Хладног рата, наводећи да ће реакција међународне заједнице одредити будући поредак у свету. У потезу који ће додатно погоршати односе Токија и Москве, Курилска острва означена су као "илегално окупирана територија".

Оштра реторика Токија према акцијама Русије у Украјини и описивање Курилских острва као илегално окупиране територије додатно ће погоршати ионако слабе односе две државе, свега два дана пошто је из јапанске престонице протерано осам руских дипломата и уклонила Русију са листе повлашћених нација.

Украјинска криза се, на тај начин пренела на Пацифик, пошто је јапанско министарство оценило да нема услова за наставак преговора о будућем статусу Курилских острва, око којих се, мањим или већим интензитетом, Токио и Москва споре још од окончања Другог светског рата.

Рат у Украјини и реакција међународне заједнице одредиће будући поредак у свету, оценило је јапанско министарство спољних послова у новом издању "Плаве књиге" – документа који, суштински, одређује правце и циљеве спољне политике Јапана.

Документ, који је представио министар спољних послова Јошимаса Хајаши, описује руску инвазију Украјине као "преломну тачку у историји која прети да сруши светски поредак успостављен после Хладног рата".

Оштре речи упућене Москви и серија санкција које је Токио у претходна два месеца увео руским компанијама вратиле су односе двеју држава на ниво од пре шездесет година, те додатно умањиле ионако "килаве" шансе да две државе реше преостала отворена питања.

На тај начин, Русија је постављена на сам врх листе јапанских спољнополитичких проблема, раме уз раме са Северном Корејом. Истовремено, Јапан је оценио да су стабилни односи са Кином од кључне важности, иако је, пре свега неколико месеци, Пекинг означаван као главна непознаница у сложеној слагалици стабилности Далеког истока.

Дипломатске спорове додатно су закомпликовали и морнарички маневри које су, готово истовремено, средином априла извеле руска и јапанска морнарица.

Руски пројектили домета 2.000 километара лансирани из две подморнице у Јапанском мору, док су истовремено јапански извори навели да је у вежби учествовало укупно 15 пловила.

Вежбе гађања у Јапанском мору временски су се подудариле са маневрима морнарица САД и Јапана, у којима су учествовали бродови америчке Седме флоте предвођене носачем авиона "Абрахам Линколн".

"Плава књига" објављена је у тренутку када билатерални односи Русије и Јапана готово и не постоје, између осталог јер је, после јапанске одлуке да се придружи санкцијама, Москва одбацила могућност наставка преговора о будућности Курилских острва.

Јапан је после 2003. године престао да помиње Курилска острва као окупирану територију, пошто су и Токио и Москва покушали да овај проблем реше дипломатски, али је рат у Украјини променио реторику владе премијера Фумија Кишиде.

Острва на граници између Охотског мора и Тихог океана, у Русији позната као Јужни Курили, а у Јапану као "северна територија", предмет су спора двеју држава још од конца Другог светског рата, када су совјетске снаге заузеле острва Кунашири (руски Кунашир), Еторофу (руски Итуруп), Шикотан и мали архипелаг Хабомаи.

Најновији у серији спорова Јапана и Русије почео је крајем фебруара када је влада у Токију руску офанзиву на Украјину назвала "озбиљним кршењем међународног права" и придружила се казненим мерама које је Запад увео Москви.

Москва је, у контраудару, сврстала Јапан на листу "непријатељских држава" и прекинула преговоре о мировном споразуму између две државе, којим је требало да буду решена питања која су остала отворена после Другог светског рата, укључујући и судбину Курилских острва.

"Русија нема намеру да, у садашњим околностима, настави преговора с Јапаном о мировном споразуму… Немогуће је разговарати о потписивању суштинског документа о билатералним односима са државом која је против Русије отворено заузела непријатељски став и покушава да нашкоди руским интересима", саопштило је крајем фебруара руско министарство спољних послова.

Бивши премијер Јапана Шинзо Абе се од 2012. до 2020. године са руским председником Владимиром Путином састајао двадесет пута, али без значајнијих помака у процесу решавања ових питања.

Абе се надао да ће успети да оживи декларацију коју су тадашњи СССР и Јапан потписали 1956. године, према којој је Москва пристала да задржи два највећа и врати преостала острва.

У сложеној политичкој гимнастици која је уследила, парламенти обе државе ратификовали су овај документ, али је Токио на наговор Вашингтона, касније одбацио декларацију, објашњавајући да би се на тај начин одрекао 90 одсто територије Курилских острва.

После Абеа, премијери Јошихиде Суга и сада Кишида нису успели да иницирају било какав искорак у процесу решавања овог питања.

Курилска острва представљају прилично емотивно питање за владе у Токију, пошто Јапан сматра да је СССР пред крај рата "подло прекршио споразум о ненападању" између две земље, када је Црвена армија протерала Јапанце из Манџурије и са Курилских острва.

Токио сматра да је Црвена армија приграбила јапанска острва након што је цар Хирохито 15. августа 1945. године објавио капитулацију, али Москва те тврдње одбацује, подсећајући да се Јапан предао тек 2. септембра, када је на америчком бојном броду "Мисури" потписана капитулација.