Пикети: Стварањем еврозоне створили смо монструма

Немачка и Француска имају историјску амнезију, јер сада од држава јужне Европе траже да отплате дугове, а своје, који датирају још од 1945. године, никада нису до краја исплатиле, каже француски економиста Томас Пикет у интервјуу за "Шпигл". Додаје да је Пакт стабилности који је донет како би се побољшала фискална дисциплина у еврозони – катастрофалан.

Француски економиста Томас Пикети каже у интервјуу за Шпигл да се испоставило да је понашање Европе у кризи апсолутно катастрофално.

"Пре пет година САД и Европа имали су приближно исту стопу незапослености и ниво јавног дуга. Сада, пет година касније, прича је другачија, назапосленост у САД је опала док је у Европи све више незапослених. Треба истаћи да је привредна производња у Европи испод нивоа из 2007. године, да је у Шпанији и Италији опала за 10 одсто, а у Грчкој за читавих 25 одсто", истиче Пикети.

Додаје да Грчка није у стању да сама нешто уради и реши проблем.

"Помоћ мора да дође из Брисела, Француске и Немачке. Чињеница да су погођене земље биле принуђене да смање дефицит за врло кратко време, имало је велики утицај на њихов раст. Ми, иначе слабо организовани Европљани, користили смо непробојне политичке инструменте да изађемо из финансијске кризе која је прерасла у дужничку кризу и на крају у кризу поверења широм Европе", сматра Пикети.

Објашњава да је огроман проблем то што фискална политика у Европи никада није усаглашена.

"Можемо да имамо исту валуту у 19 држава, али свака држава има посебну пореску политику. Проблем је што у Европи фискална политика никада није усаглашена а такав систем не може да функционише. Стварењем еврозоне, створили смо монструма. Док није било заједничке валуте, државе су просто могле да девалвирају своје валуте како би биле конкурентније, а Грчкој, као чланици еврозоне, онемогућено је да користи тај концепт, који је ефикасан", истиче истакнути економиста Томас Пикети.

На опаску новинара Шпигла да помало звучи као Ципрас, каже да не подржава Сиризу и да није њен члан, већ да покушава да анализира ситуацију у којој се Европа налази.

"Постало је јасно да државе не могу да смање своје дефиците ако економије не функционишу. То, једноставно, тако не функционише. Не смемо да заборавимо да Немачка и Француска, које су 1945. биле дубоко у дуговима, те дугове никада нису до краја отплатиле. А оне сада државама у јужном делу Европе поручују да морају да отплате дугове. То је историјска амнезија", напомиње Пикети.

Сматра да је време да се мисли о генерацијама које за дугове нису криве.

"Много младих у Европи не може да нађе посао. Шта треба да им кажемо: извините, али ваши родитељи, бабе и деде су криви што ви немате посао? Желимо ли заиста колективно кажњавање младих генерација? Сматрам да је то себичлук мотивисан национализмом", објашњава Пикети.

Истиче да је Пакт стабилности који је донет за побољшање фискалне дисциплине у еврозони катастрофалан.

"Постављање фиксних правила за дефицит у будућности неће моћи да функционише. Не могу се проблеми дуга решити фиксним правилима, без обзира на то у каквој економској ситуацији се налазите. Цео овај систем преговора између Брисела и европских влада не функционише и многе чланице еврозоне су незадовољне", каже Пикети.

Додаје да је Европа у лошој ситуацији и да структурне реформе од којих се очекује да донесу раст, заправо неће променити ништа специјално.

Предлаже да се више новца улаже у обуку и образовање младих, у истраживања и иновације.

"То би требало да буде најважнији циљ. Није нормално да наши најбољи студенти одлазе у иностранство и то што је 90 одсто најбољих универзитета смештено у САД. Рецимо, Американци улажу три одсто свог БДП-а у своје универзитете, док је код нас то улагање око један одсто и због тога Америка напредује брже од Европе", објашњава Томас Пикети.

Сматра да је еврозони потребна фискална унија и усклађивање буџета.

"Треба нам на пример фонд за заједничку отплату дуга еврозоне, попут оног који је предложио Савет економских експерата. Тако би свако био одговоран за свој део дуга, Немци за свој, Италијани за свој, али би била заједничка каматна стопа на обвезнице у еврима", каже Пикети.

Сматра да Ангела Меркел и Франсоа Оланд треба да објасне гласачима да Немачка и Француска не могу више ефикасно да опорезују мултинационалне компаније.

"Многе велике корпорације из САД и Европе плаћају мање порезе од малих компанија. Заједнички корпоративни порез за еврозону био би користан и популаран међу гласачима", сматра Пикети.

Истиче да партије које нису благонаклоне ЕУ све популарније.

"Шта год мислили о Сиризи, њихова победа може да буде шок-терапија за оне на власти. Али Сириза или рецимо странка Подемос у Шпанији нису толико опасне као странке екстремне деснице. Рецимо, Национални фронт у Француској је популарнији него икада пре и зато је опасно подстицати те националисте", каже Пикети.

Закључује и да је стално критиковање "лењих Грка" или Португалаца у најмању руку неодговорно.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 11. мар 2015, 10:23) - anonymous [нерегистровани]

Tko preživi, pričat će!

Neoliberalna ideologija je 'pojela' države i 'rastočila' ingerencije država, imamo supradržavu EU koja enormno košta i lokalnu upravu koja funkcioniše kao država u državi ( pa i udruženja gradova??? ) Balkan ima iskustvo s dve države, SSSR s jednom - treba izvući pouku, ali očito da su uski interesi lobija jači od svih politoloških aksioma...i postaju golo dokazivanje sile...

(среда, 11. мар 2015, 08:52) - економиста [нерегистровани]

тражња

И скоро 150 година касније капитализам и даље не разуме свог најбољег економског теоретичара - немца Карла Маркса. Без адекватне тражње нема ни раста производње роба и услуга, односно нема било каквог економског раста. Политика ниских надница, надница на егзистенцијалном минимуму за све осим за занемарљив број високих службеника у јавном и приватном сектору, коју европски па и овај српску капитализам упорно воде, потпуно је избрисао средњу класу из чије су се финансијске моћи углавном рађала мала и средња предузећа и дугорочно уништио тражњу. Тражња је почетна, лева страна економске једначине без које она друга, десна, последња страна једначине - производња роба и услуга, не може да постоји. Како је то сликовито рекао Рокфелер - више волим да на моју бензинску пумпу дође стотину црнаца у старим колима него један богаташ у свом аутомобилу јер он један ни за три своја живота не може да потроши ту количину бензина коју може да потроши ових стотину радника за само годину дана.

(среда, 11. мар 2015, 02:41) - anon [нерегистровани]

Nobelovac

Francuski ekonomista Tomas Piketi (Thomas Piketty), rođen 1971., bio je najmlađi profesor u istoriji MIT-a (Kembridž). Uvek sa pažnjom čitam/slušam šta Piketi kaže, a jednostavno i sa puno humora, jer je zaista izuzetna pojava kao ekonomista i analitičar. On, tvrdi, između ostalog, da bi najbogatije trebalo oporezovati sa 80% da bi savremeni svet uopšte imao smisla (svet sa 4600 milijardera, dolarskih, gde jedan odsto ljudi poseduje polovinu svog bogatstva planete). Na ovaj predlog nove raspodele vrednosti, oštro je reagovao bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi rekavši da ga Piketi svakom svojom izjavom sve više nervira ..... A Piketi zapravo vrlo jednostavno pogađa baš tamo gde treba i zaista pomalo podseća na Ciprasa, što i Špigl primećuje. Čitajte Piketija pažljivo! Veoma je tačno i njegovo viđenje da je evro (kao evrozona) posebno poguban za male, kao što je i Srbija, koje ulaskom u evrozonu postaju "ovisnici" i gube i poslednje slobode u sopstvenim ekonomijama. Kao oštar kritičar kapitalizma, Piketi je u Americi objavio knjigu: "Kapital u XXI veku", na 700 strana, koja je postala bestseler u USA i najprodavanija knjiga distributera Amazon.

(уторак, 10. мар 2015, 23:29) - aneM [нерегистровани]

SF analiza

Evropa pocinje da stampa 60 milijardi evra svakog meseca sledecih 14 meseci.Pri tome evro ce pasti na nivo dolara ,pa sta to znaci?Evropa upravo otkupljuje Americki dug Amerike od Rusa i Kineza ,amortizujuci na taj nacin moguci ekonomski udar na Americku ekonomiju.Mada evropa ima dovoljno zlata da to podrzi,na kraju ce deo morati da proda jer ce se upravo stampanje evra obiti o glavu.1000 milijardi nije malo.Inflacija koja ce krenuti u evrozoni ce se povecavati i to ce direktno da utice na sve clanice ,kao i na njihovo nezadovoljstvo.U ovom slucaju Evropa dok je davala bila je dobra a sad kad pocinje da uzima e to nece da valja.Drugo velika kolicina dolara koja ce se vratiti zapadu takodje predstavlja neresiv problem,osim ako Ameri ne podignu proizvodnju bar za 300% a opet kome ce te proizvode da proda.