Тамни облаци над Источнокинеским морем

Нова идентификациона зона коју је у ваздушном простору изнад Источнокинеског мора успоставила Кина до сада је најјачи одговор на национализацију спорних острва коју је извршио Јапан. Преклапање нове кинеске зоне са сличним зонама које надзиру Јапан и Јужна Кореја, осим могућности да проузрокује сукоб, представља и опасност по путнички саобраћај у региону.

Кинеско министарство одбране недавно је проширило зону ваздушног надзора, односно зону идентификације летелица, у простору над Источнокинеским морем, тако да она обухвати и острва која се налазе под јапанским управом, а предмет су територијалног спора између Јапана, Кине и Тајвана.

Сићушна ненасељена острва, која су у Јапану позната као Сенкаку, а у Кини као Дјаоју, имају површину од свега седам километара квадратних, али леже у подручју богатом рибом, природним гасом и нафтом.

Она се налазе под јапанском управом још од 1895. године, са прекидом - од завршетка Другог светског рата до 1972. године када су, скупа са оближњом Окинавом и другим острвима из ланца Рјукју били у саставу САД.

Кинеске власти јасно су саопштиле да ће све летелице које се запуте у новопроширену зону идентификације бити обавезне да се унапред најаве, да надлежним кинеским службама доставе свој план лета, те са њима одржавају радио-контакт током проласка кроз зону.

Непоштовање тих правила могло би да изазове одбрамбену реакцију кинеских оружаних снага, саопштило је кинеско министарство одбране.

Нова кинеска зона надзора, међутим, поклапа се не само са јапанском, већ делимично и са зоном одговорности тајванских и јужнокорејских авио-контролора и ваздухопловства, те захвата део руте којом се током обуке и патроле крећу америчке летелице са база на Гуаму и Окинави.

Супротстављена становишта Јапана и Кине

Зона идентификације за потребе ваздушне одбране протеже се даље од ваздушног простора државе која ју је успоставила. У случају да се летелица која је у њу ушла ненајављено није представила, шаљу се ловци да је пресретну и покушају да с њом успоставе контакт, испитају њене намере и, по потреби, затраже од ње да напусти зону.

Зона идентификације сама по себи формално-правно не подразумева суверенитет на тим ваздушним простором. Међутим, у овом случају међународни авио-саобраћај ставља се под контролу уз помињање мера које могу да се протумаче и као право да се сила употреби. Поред тога, суседне државе о увођењу зоне нису биле унапред обавештене, па су војнополитички коментатори у источној Азији углавном сагласни да нова кинеска зона значи покушај успостављања де факто кинеског суверенитета у ваздушном простору над спорним острвима и око њих.

У то су нарочито убеђени влада и војнополитички коментатори у Јапану. Они сматрају да увођење те зоне за циљ има промену ситуације на терену, односно негирање јапанског суверенитета над острвима која, до тренутка када су ушла у састав Јапана, крајем 19. века, формално-правно никоме нису припадала.

Кинеска страна, међутим, указује на то да сам Јапан поседује и спроводи контролу идентификационе зоне већ деценијама, те да ју је 2010. године проширио. Кинески војнополитички коментатори тврде да је управо Јапан тај који је једнострано променио статус кво када је у септембру прошле године национализовао, то јест ставио под директну контролу државе, спорна острва која су се до тада налазила у приватним рукама, у власништву једног јапанског грађанина.

У кинеској јавности влада уверење да је јапанска управа над спорним острвима неправедни реликт јапанског колонијализма и експанзионизма, јер је Земља излазећег сунца присвојила та острва 1895. године у току Сино-јапанског рата у којем је Кина била присиљена да преда оближњи Тајван.

Вишеструка опасност по безбедност источне Азије

У источној Азији, због јаких економских веза, готово нико не сматра да би након успостављања кинеске зоне идентификације могао да уследи плански испровоцирани оружани сукоб између гиганата светске економије - Кине, с једне, и Јапана и његовог савезника САД, с друге стране.

Упркос томе, расте забринутост да би преклапање кинеске и јапанске, односно кинеске и јужнокорејске идентификационе зоне могло да доведе до неспоразума или непромишљених потеза који би се потом преточили у већи оружани сукоб. У тој зони већ се одвија право надметање војних извиђачких и борбених авиона, те летелица из састава обалске страже Кине, Јапана, САД и Јужне Кореје.

Нова кинеска идентификациона зона захвата простор између Јужне Кореје, Јапана, Тајвана и дела кинеске обале на којем се налази Хонгконг, где постоји изузетно динамична економска размена и густ путнички саобраћај.

Отуд, такође, постоји забринутост да би се могла десити трагична грешка као што је обарање путничке летелице. Постоји страх да би се то могло десити у сложеној ситуацији када у ту зону, ради демонстрације политичких ставова влада, намерно улећу војни авиони супротстављених држава, док се кроз њу крећу бројни цивилни авиони. Неки цивилни авиони, као што су јапански, имају инструкције да игноришу кинески захтев за идентификацију.

Такве трагедије већ су се дешавале у прошлости. Тако је руски ловац 1983. године оборио јужнокорејски пунички авион који је скренуо са курса и повредио руски ваздушни простор, а није одговорио на позив да се идентификује. У мореузу Ормуз 1988. године амерички војни брод ракетом је оборио ирански путнички авион који је погрешно идентификован као војна летелица. Обе трагедије десиле су у време затегнутости између супротстављених страна у простору где су шпијунски летови били чести.

Да би избегле могућност несреће, већина путничких авио-компанија данас се по правилу одмах повинује захтеву војних власти које намећу зону идентификације, без размишљања о политичким импликацијама које тај захтев може да носи. Тако су амерички превозници "Делта", "Јунајтед" и "Американ ерлајнз" предали кинеским властима планове својих летова. Америчка администрација, иначе је сместа одбацила успостављање широке кинеске зоне ваздушног надзора као једнострани и потенцијално опасни чин, што је и демонстрирала слањем бомбардера и извиђачких авиона у ту зону.

Одлуци кинеске владе у почетку су се повиновали и јапански превозници, али су потом на интервенцију јапанске владе променили став.

Затегнутост у вези са преклапањем идентификационих зона Кине и Јапана имаће и последице на већ приметни тренд убрзаног наоружавања у региону. Кина је недавно увела у употребу свој први носач авиона и ради на развоју све моћнијих противбродских ракетних система, беспилотних летелица и ловца бомбардера стелт технологије. Јапан, на другој страни, делује у правцу формирања амфибијске бојне групе по узору на америчке маринце, наручује нове подморнице, а недавно је и поринуо свој највећи војни брод, који се због уставног ограничења у вези са поседовањем офанзивног наоружања формално води као разарач, али обликом и капацитетом заправо представља велики носач хеликоптера.

број коментара 28 Пошаљи коментар
(среда, 04. дец 2013, 05:26) - Boki [нерегистровани]

Americki sinovi

Ginuli su I mnogi drugi sto ne daje Pravo sad Nikom od njih da rade sta hoce...

(среда, 04. дец 2013, 01:41) - anonymous [нерегистровани]

Re:Budimo Realni

Koliko ono kineza bese ima 1.408.000.000 Kinezi mogu i sa Prackom ratovati covece pogledaj ovu brojku !!!

(среда, 04. дец 2013, 00:58) - anonymous [нерегистровани]

a ovi kao bolji

Ma da , Amerikanci pucaju od kvaliteta...
Onaj kome je posao da ubija ljude ne moze biti dobar, prestanite da se nadmecete ko je jaci i radite malo...

(среда, 04. дец 2013, 00:16) - anonymous [нерегистровани]

Re.Budimo zaista realni

Prvi kineski rat vođen je 26 vjekova prije nove ere( bitka kod Banakuana). Od tada do danas lista je ogromna.
Ti verovatno razmišljaš o Kini u 20. veku kada je bila oslabljena i izmučena podlom politikom evropskih kolonijalnih sila. Pa i takva, imala je značajne uspehe. Navešću 3 primera.
-1950: Kina je intervenisala u korejskom ratu i naterala amerikance na povlačenje od 800km, najveće u američkoj istoriji. Time je praktično oslobodila severnu koreju.
-1962: Oduvali su indijsku vojsku na Tibetu.
-1969: U pograničnom sukobu sa SSSR-om, možemo reći da su pobedili,s obzirom da su sovjetima naneli velike gubitke, a izgubili su svega 50 svojih vojnika. Kasnije su dobili i sporno Ženbao ostrvo na Usuri reci.

Nije pametno igrati se sa kineskim zmajem !

(среда, 04. дец 2013, 00:15) - Dejan [нерегистровани]

@ Будимо реални

@Будимо реални - Баш тако, будимо реални, у ком је то рату Америка победила. Ако изузмемо окупацију НАТО снага и нападе на мале земље попут наше. Успут само, Америка више нема своју војску. Давно су је отели од Америчког народа. На то је још генерал, односно преседник Ајенховер упозоравао.

(среда, 04. дец 2013, 00:15) - anonymous [нерегистровани]

re: Budimo realni

Pa ako gledas samo komunisticku kinu, onda su pobedili u gradjanskom ratu, u koreji su zaustavili amerikance vratili ih nazad sa svoje granice u juznu koreju, imali su posle rat sa indijom u kojem su isto pobedili, pa i rat sa vijetnamom gde vijetnam nije ni smeo da im se suprostavi. Drugo kinezi su uvek drzani u stanju pripravnosti idu redovno na vojne vezbe, za 5 dana kinezi mogu da pod oruzijem imaju 500 miliona ljudi, takodje ako nisi primetio kinezi grade nosace aviona i uvecavaju mornaricu kako bi mogli da pariraju amerikancima a uskoro ce da izbace svoj stelt avion 5 generacije, a s obzirom da je americki F-22 raptor totalni promasaj, kinezi mogu ravnopravno da se bore sa amerikancima.

(среда, 04. дец 2013, 00:06) - anonymous [нерегистровани]

Amerika slabi naocigled svih

Nakon ponizenja koje su dozivele od Rusije po pitanju Sirije, SAD srljaju u novo ponizenje od Kine, jer ovo je bitka koju ne mogu da dobiju, obzirom da igraju na tudjem terenu, terenu sile koja je u usponu i mozda je i vec sila br.1 u svakom pogledu. Mozda to tako i mora, svetski poredak se uveliko menja, i sa ova dva ponizenja, od Rusije i Kine, SAD ce biti gurnuta na marginu i postavljena na mesto koje joj prirodno pripada - iza najmnogoljudnije zemlje, i najvece po teritoriji i prirodnim resursima - Kine i Rusije. Doslo je vreme da se to dogodi, ovo je samo bezazlen povod. Kinu uopste ne zanima jel' ovi lete ili ne, Kina je resila da demonstrira svoju moc, i da zauzme novi polozaj svetskog lidera koji joj pripada. SAD idu u zaborav, jedini uticaj gde ce jos imati jeste J.Amerika, sve dok Brazil ne stane na noge, i ne obezbedi nuklearni potencijal. Tada, jedino gde ce Amerika imati uticaj, ostace Kanada. A verujem da ce i kanadjani napraviti bar ove bojevke kratkog dometa, sto ce Ameriku odvratiti da se i tu sili. Ostace samo sa sobom, a onda krece unutrasnji ponor.

(уторак, 03. дец 2013, 22:41) - anonymous [нерегистровани]

Будимо реални

У ком рату је Кина победила? Које ратове је Кина водила да би имала квалитетан командни кадар?

(уторак, 03. дец 2013, 22:24) - anonymous [нерегистровани]

Azija

ja mislim da se sve nekako krupno desava u Aziji. Kina , Japan, koreja, Rusija avganistan, Iran, Irak, palestina, izreal ... mozda ce ipka negde da pukne, a milim da je ipak 99% svuda umesana Amerika. MOzda bi bilo sve mirnije da se oni ne mesaju.

(уторак, 03. дец 2013, 19:25) - anonymous [нерегистровани]

Japan i Kina

Ako zanemarimo kineske nuklearne balističke rakete,i ako zanemarimo američku obavezu da brane Japan...
Japan ima nadvodnu flotu jaku skoro kao kineska,ali Kina ima superiornu podmorničku flotu.
Sa avijacijom su tu negde. Mala prednost je na strani Kine.
U slučaju hipotetičog sukoba Kine i Japana, Japan ima veoma male šanse.