Извозимо докторе наука

Србија је, последњих неколико година, изгубила више од 6.000 доктора наука - један број њих је докторирао у иностранству и неће се враћати у земљу, док су други одмах по завршетку докторске тезе у Србији посао потражили ван земље.

Према проценама, последњих неколико година Србија је изгубила више од 6.000 доктора наука. Мали број њих одлучио је да знање стечено ван земље "инвестира" управо у домовини, због дугог чекања на нострификацију дипломе.

Прецизан податак о броју доктораната који раде у иностранству, али и оних који желе да се врате у Србију не постоји, рекао је у изјави Танјугу државни секретар у Министарству науке и просвете Радивоје Митровић.

"Један од проблема је спорост у поступку нострификације докторских дисертација стечених у иностранству. Због тога је Министарство формирало радну групу која је донела Правилник о признавању претходно стечених знања у функцији наставка школовања", рекао је Митровић.

Према његови речима, на нострификацију се дуго чека, јер поједини чланови комисија "вагају" како се котира универзитет на коме је неко докторирао, али и тема докторске дисертације.

Да се на нострификацију дипломе чека и две године потврђује Андреј Фајгељ који је у Француској магистрирао и докторирао француски језик.

"Имао сам проблема да нострификујем диплому и две године сам чекао да се неко одобровољи и лупи ми печат на диплому", каже Фајгељ, који се, ипак, одлучио за повратак у Србију.

И Ненад Вукмировић (30) истраживач у Институту за физику, који је докторирао у Енглеској и радио у САД, одлучио је да се врати, јер у Србији, како каже, има добре услове за бављење науком.

"Мој мотив за повратак је био тај што сам рођен овде, али и што у Институту имам исте услове да се бавим научно-истраживачким радом као и у иностранству", рекао је Вукмировић и напоменуо да му је драже да живи у Србији.

Државни секретар Митровић истакао је да држава треба да охрабри све људе који са таквим знањем желе да се врате, а то ће урадити решавањам правних питања, побољшањем квалитета научно-истраживачке опреме, обезбеђивањем нових станова за научнике, али и омогућавањем да истраживачи у научно-истраживачким центрима буду адекватно плаћени.

Митровић је рекао да је баш због побољшања услова и улагања у науку и образовање, Србија од Европске банке за обнову и развој узела кредит.

"Тим новцем ћемо покушати да задржимо оне најбоље студенте, али и да покушамо да вратимо више истраживача из иностранства", рекао је Митровић.

Иако у Министарству науке и просвете не постоје тачни подаци о броју доктораната који су се вратили или желе да се врате у земљу, председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дундор каже да њих више од 6.000 ради у иностранству.

"Млади научници су из Србије одлазили у три таласа - током седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Чак 50 одсто оних који докторирају на Факултету за физичку хемију оде у иностранство одмах по стицању звања доктора наука", рекла је Дундор, која и предаје на овом факултету.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(субота, 26. нов 2011, 19:25) - anonymous [нерегистровани]

Hhheeee

Ljudi su u pravu sto odlaze . Traze bolje a to nemaju u svojoj zemlji

(субота, 26. нов 2011, 17:58) - Јова [нерегистровани]

Проблем

Главни проблем, како изгледа из овог текста, јесте нострификација диплома за оне који би да се врате. Па колико је таквих укупно? Шта ћемо са армијом оних који гледју куда да оду? Иѕ текста произлази да су у србији услови за бављење науком добри. Па ко је овде луд?

(субота, 26. нов 2011, 15:45) - anonymous [нерегистровани]

Izvozite?

Kako je moguće izvoziti ljude? Vrlo nepristojan naslov za ovu vest. Da i ne pominjemo da niko nema pravo da polaže pravo na ljudski život - naročito ako je vrlo malo ili ništa uložio u taj život i tu diplomu... kao što je to slučaj sa državom Srbijom.

(субота, 26. нов 2011, 14:52) - anonymous [нерегистровани]

Коригујте наслов

Ситуација је још гора - Србија их не извози, већ поклања.