Потребна сарадња привреде и образовања

Образовање и привреда у Србији треба да буду јаче повезани, поручили учесници скупа "Јавно - приватно партнерство и образовни систем Србије".

Привреда и образовање у Србији морају бити у јачој вези, поручили су учесници скупа "Јавно - приватно партнерство и образовни систем Србије", истичући да је држава та која мора да повеже приватни и јавни сектор у образовању.

Учесници овог скупа истакли су да је крајње време да се ова два сектора у образовању повежу, да ће оба имати користи од тога, али да се чини да држава још за то нема довољно слуха.

Ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић оценио је да је српско друштво успавано, да се плаши свих промена и да би од повезивања јавног и државног сектора, оба сектора имала користи.

Он сматра и да на државним факултетима треба рационалније да се управља средствима, поручујући да би вишак простора требало да се издаје или прода.

Станишић је упитао и како је могуће да поједини државни факултети који добијају новац за материјалне трошкове, опрему и буџетске студенте немају да плаћају режије, а да приватни који наплаћују школарину од 1.200 до 1.500 имају и да улажу у даљи развој.

Саветник министра привреде Душан Павловић рекао је да је неопходно подићи праг знања који је потребан за упис на факултете, јер, како је оценио, због лаког уписа мало деце се одлучује да се запосли после средње школе, додајући да управо ти кадрови највише требају привреди.

"Истраживања послодаваца кажу да им недостају радници првог, трећег и четвртог степена образовања. Ти радници су потребни тржишту, а њих нема", истакао је Павловић.

Упитао је и због чега већина деце жели да упише гимназије, а не средње струковне школе.

"То је због тога што је студирање у Србији јефтино. Држава која одређује висину школарина не дозвољава факултетима да је повећају, као ни да сами пропишу уписну квоту", истакао је Павловић додајући да се сваке године уписује на готово свим факултетима много више студената него што је потребно.

Привреда има много проблема, а један део проистиче управо из образовања, закључио је Павловић.

Мање ученика, вишак запослених

Учесници скупа су напоменули да у образовном систему има вишка запослених због све мање деце у школама, као и вишка простора.

Вишак простора требало би, према њиховом мишљењу, издавати или продати и на тај начин решити бројне проблеме у овој области.

На то је државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Зоран Машић рекао да је од школске 1990/91 до 2008/09 смањен број ученика за 215.000, а да је затворено 86 објеката у којима су се та деца школовала.

"Највећи број вишка тог простора је у руралним крајевима Србије. Треба наћи и модел финансирања тог простора како не би било злоупотреба", рекао је Машић.

Осврнуо се и на Павловићев предлог да се подигне праг знања за упис на факултете и поручио да је Србија Стратегијом образовања до 2020. године предвидела да се повећа број високообразованих, па самим тим и студената.

Машић је сагласан да привреда треба да каже који јој профили недостају, подсећајући да је недавно исказана потреба за школовањем више ИТ стручњака и да је то држава и дозволила.

број коментара 0 Пошаљи коментар